Blog

Srpski startap ekosistem: Programi podrške za startape


Prošle godine u ovo vreme pisao sam o Programima podrške za startape, ovoga puta koristim julske dane da napravim poređenje i predstavim šta se to promenilo, koji programi su novi, koji aktuelni a koji više ne postoje.  



No, pre nego što podelim sa vama važne informacije o programima podrške, hajde prvo da precizno definišem pojam “startap”. Zašto je ovo važno? Pre svega, zbog toga što ćete tako znati kojim timovima, odnosno kompanija su namenjeni ovi programi.

Šta je startap i na kojim temeljima počiva njegova definicija?

Jedna, opšteprihvaćena definicija startapa, koja se koristi na nivou celog sveta, ne postoji. Međutim, sve one koje možete pronaći na internetu ili u drugim izvorima su međusobno slične. Jedan od najpoznatijih i najuticajnijih autora u ovoj oblasti, Erik Ris, definiše startap kao novu kompaniju koja razvija inovativne proizvode ili usluge u potpuno neizvesnom okruženju.

Držeći se njegove definicije, kao temelja, ja ću je dodatno ojačati dodavanjem četiri stuba, u vidu sledeće četiri važne informacije.

  1. Za startap je ključno, sa stanovišta smanjena rizika, da ga osniva tim ljudi (najmanje dvoje) kako bi uspešno funkcionisao. Dosadašnja praksa je pokazala da je vrlo teško za pojedinca da uspešno razvije jedan ovakav biznis.  
     

  2. Startapi su kompanije, odnosno timovi koji razvijaju inovativne proizvode, usluge ili procese. Upravo je inovacija ono što je važno za startap, pa u ovom kontekstu inovacija znači potpuno novo ili znatno unapređeno rešenje u odnosu na već postojeće.
     

  3. Još jedna važna karakteristika startapa je kreiranje proizvoda za globalno tržište. To je posebno slučaj na malim tržištima, poput našeg, koje često nema kapacitet ni za inicijalnu validaciju ideje i proizvoda.  
     

  4. A ono što startap značajno razlikuje od konvencionalnih kompanija  ili malih biznisa je potencijal brzog rasta  (skaliranja). Ovaj rast je često izražen eksponencijalnom krivom, gde je marginalni trošak po svakom pojedinačnom, novom proizvodu gotovo zanemarljiv. To praktično znači da je potencijalni rast prodaje veliki, a da ga rast troškova ne prati u stopu.  

Ove četiri karakteristike se posebno odnose na “digitalne” startape tj. kompanije koje isključivo razvijaju softverske proizvode na bazi svih dostupnih tehnologija. One se često na svom putu razvoja opredeljuju za prikupljanje finansijskih sredstava od tzv. „Venture capital fondova“, tj. fondova preduzetničkog kapitala.

Razlika između startapa i inovativne kompanije

Kada govorim o programima podrške, nikako ne bi trebalo da zanemarimo inovativna mala i srednja preduzeća. Ona se, u ovom kontekstu, često bave razvojem hardverskih proizvoda ali i razvojem proizvoda koji imaju obe komponente, hardver i softver. Ne tako često, pojavljuju se i kompanije čiji proizvod je softver, ali namenjen isključivo za lokalno tržište. 

Ono što ovakva preduzeća razlikuje od startapa je ograničen potencijal rasta i nešto kompleksniji put. Za razvoj njihovih proizvoda, često su potrebni dodatni resursi i ulaganja. Kako bi se proizvela dodatna jedinica proizvoda, potrebno je angažovati dopunske ljudske i druge resurse, pa je samim tim razvoj proizvoda kapitalno veoma intenzivan. Sve to marginalni trošak ne čini zanemarljivim, kao što je slučaj kod staptapa.

Postojanje ovakvih kompanija je važno za svaku ekonomiju, jer predstavlja ključni faktor za njen rast, baziran na znanju. Baš zbog toga u ovakve kompanije treba takođe, baš kao i u startape, ulagati i dati im vetar u leđa za dalji napredak.

A u nastavku možete pogledati kako izgleda struktura startap zajednice u Srbiji i koji je njen uticaj na ekonomiju naše zemlje. Pored toga, tu su i karakterstike prosečnog osnivača, koje će vam dati zanimljive uvide.

Startap zajednica u Srbiji 2024.

Prema javno dostupnim podacima, ali i na osnovu nekoliko istraživanja, ove godine dolazimo do brojke od preko 700 startapa u Srbiji. Oni se nalaze u različitim fazama razvoja. Ako analiziramo broj startapa po sektorima poslovanja, najviše njih nalazimo u: poljoprivredi, medicini, gejmingu i sektoru onlajn trgovine.

Prema podacima iz Startap skenera za 2024. godinu, čak 56% startapa je osnovano između 2021. i 2023. godine. To nam govori da je rast domaćeg ekosistema u proseku oko 20% godišnje, posmatrajući broj novoformiranih startapa, ali i broj novozaposlenih u njima. Samo u prošloj godini je u startapima zaposleno preko 1350 novih ljudi.

A koje su glavne karakteristike osnivača? Svaki treći osnivač, ranije je već učestvovao u pokretanju barem jednog startapa. Većinu čine muškarci, starosti između 30 i 39 godina. Oni su obično visoko obrazovani i prethodno radno iskustvo su sticali u korporacijama. Ipak, treba istaći da je Srbija iznad evropskog proseka po broju žena u osnivačkim timovima. Pa tako čak dve trećine svih startapa u osnivačkom timu ima bar jednu ženu.

Kako bi osnivačima bio olakšan posao, tokom procesa osnivanja i razvoja startapa, tu su programi podrške. U njima oni mogu dobiti dragocene savete koji će im pomoći da put od ideje do realizacije prođu što lakše i uspešnije. 

Svaki program ima svoju metodologiju rada, vreme trajanja i način na koji pruža podršku timovima. Međutim, ipak postoje određene zajedničke karakteristike programa koje ću navesti, i o kojima ćete više saznati u sledećem segmentu. 

Šta je zajedničko ovim programima podrške?

Gotovo svi programi podrške, koji će u nastavku biti navedeni i ukratko objašnjeni, kreirani su i fokusirani na obe kategorije- kako na inovativne kompanije, tako i na startape.

No, pre nego što započnem analizu programa, raspoređenih prema fazama razvoja startapa, važno je da pomenem zajedničke karakteristike ovih programa. Pored toga ćemo ponovo zaviriti u Startap skener kako bismo videli statistiku o učešću broja startapa koji se nalaze u ovim fazama.

U ovom izveštaju iz 2024. saznajemo da je čak 78,1% startapa učestvovalo u programima podrške koji su u svom paketu vrednosti ponudili grantove iliti bespovratna finansijska sredstva. Za grantove je specifično to što njihovo korišćenje ne podrazumeva ustupanje udela vlasništva u kompaniji.

Programi, koje ću analizirati u narednom segmentu, sadrže određene zajedničke karakteristike. One mogu budućim ali i postojećim startap timovima pomoći da uvide koji program im može doneti najveću vrednost u određenom trenutku. A zajedničke karakteristike su:

  • Program ima svoju strukturu i ograničeno vreme trajanja, ne kraće od 3 nedelje,

  • Program se realizuje najmanje dva puta zaredom (u dve iteracije, sa 2 grupe različitih startapa),  

  • Program donosi vrednost učesnicima na neki od sledećih načina: samo kroz programske aktivnosti (edukativni program, mentorstvo, domenski konsalting), samo kroz finansiranje u vidu granta ili kombinaciju ova dva.

U prethodnih nekoliko godina nastao je veći broj programa i to je dokaz da ekosistem raste velikom brzinom. Programe ću analizirati prema tome koji startapi mogu da učestvuju u njima, odnosno u kojoj se fazi nalaze u momentu prijave. U nastavku neće biti pomenuti donatori programa, koji su jednako važni, već samo organizacije koje ih implementiraju.

Programi podrške u Srbiji, klasifikovani prema fazama razvoja startapa

Faza ideacije i MVP (minimum viable product) je u razvoju

Prema podacima iz Startap skenera od ukupnog broja srpskih startapa, koji sebe svrstavaju u ovu kategoriju, u ovoj fazi se trenutno nalazi 21,9% u poređenju sa prethodnom godinom, taj procenat je bio nešto niži, 13,2%, što demonstrira pojavu novih startap poduhvata. Ova faza obuhvata najraniji period realizacije nekog startapa.

To znači da je u njoj tim okupljen oko ideje ili je pak započet razvoj MVP- a, ali on još uvek nije spreman za susret sa prvim korisnicima. Sa stanovišta realizacije programa ovo je najrizičnija faza i upravo je to razlog što se na ove programe prijavljuje veliki broj timova a svega nekolicina bude i podržana.

Programi koji su fokusirani na ovu fazu razvoja donosim u nastavku.

  1. Raising Starts je program koji realizuje Naučno- tehnološki park Beograd u partnerstvu sa NTP  Niš i NTP Čačak. Podeljen je u dve faze; prva je fokusirana na intenzivne edukacije koje pomažu timovima da razumeju logiku i osnovne metodologije razvoja startapa i tokom koje se timovi pripremaju za prezentacije na demo danu. Oni timovi koji ostave najbolji utisak na demo danu i pokažu najveću posvećenost i potencijal daljeg razvoja ulaze u drugu fazu ovog programa. U njoj oni dobijaju grant u iznosu od 20.000 CHF  (hardware startapi), odnosno 15.000 CHF (software),  i to bez obaveznog finansijskog učešća startapa. Pored granta, Raising Starts donosi intenzivan rad sa mentorima kao i prilike za upoznavanje sa ostalim akterima ekosistema.

Ovaj program je tokom 2024. godine podržao svoju poslednju grupu startapa i nije izvesno da će u istom formatu i dalje postojati.
 

  1. Smart  Start-  Fond za inovacionu delatnost je u svoj paket programa tokom 2021.  godine dodao i ovaj, fokusiran na startape u najranijim fazama  razvoja, koji donosi mentorstvo i grant u iznosu od oko 50.000 evra uz obavezno učešće startapa od 10%. Sve  to startapi dobijaju u periodu od nekoliko meseci intenzivnog rada i uz procedure u značajnoj meri pojednostavljene, što je za njih veoma važno. U prethodnoj godini ovaj program je povećao iznos finansijske podrške i svoj fokus stavio na podršku neformalnim timovima (2-5 članova) koji tek kreću u razvoj svojih ideja. 

  2. StarTechNALED već nekoliko godina u nizu realizuje ovaj program koji je podeljen u 3 lota. Za najraniju fazu razvoja opredeljen je lot 1 koji startapima obezbeđuje grant od 15.000 do 25.000 dolara uz obaveznih 10% učešća startapa. I u slučaju ovog programa, prema mojim informacijama, nije izvesno da li će postojati u narednim godinama.

  3. D inkubator-  Realizuje ga Delta holding kao privatna i jedna od najvećih  kompanija u našoj zemlji. Program startapima tokom  tri meseca pruža mentorstvo, edukacije i pristup poslovnim kontaktima.  

  4. Launcher- u periodu između pisanja dva teksta, pojavio se i ovaj, po rečima učesnika sjajan program. Realizuje ga tim Naučno- tehnološkog parka Niš i kroz programske aktivnosti nudi edukacije, mentorstvo i finansijsku podršku u ukupnom iznosu od 20.000 evra.  

Faza kada je razvijen MVP, ali još uvek nije na tržištu

Programi koje sam naveo u prethodnom segmentu kao poželjan rezultat procesa, kroz koji su startapi prošli, imaju pre svega validaciju same ideje. Zatim tu je i kreiranje MVP- a, a u nekim slučajevima i sticanje prvih korisnika.

To je i razlog što timovi, koji imaju već razvijen MVP mogu aplicirati i na prethodno pomenute programe. Ali pored njih, postoji još jedan program koji je isključivo fokusiran na ovu fazu razvoja.

Univerzum startap program, sprovodi kompanija Mozzart u saradnji sa ICT Hub- om. Program je osmišljen kao logičan nastavak podrške za startape koji imaju spreman MVP (isključivo software proizvod). Sledeći korak, koji ih čeka, je lansiranje MVP- a na tržište i privlačenje prvih korisnika.

Pored usko fokusiranih edukacija, usmerenih na jačanje veština potrebnih za izlazak na tržište, timovi imaju prilike da rade i sa mentorima. Pored toga oni su u prilici i da razgovaraju sa najvećim stručnjacima iz specifičnih oblasti važnih za njihovo poslovanje.

Izloženost zajednici i mreži investitora je takođe važan segment a najbolji startap biva nagrađen i novčanim iznosom od 20.000 evra, dok će dodatno još dva startapa biti nagrađena sa po 5.000 evra.

Važno je napomenuti da se u ovoj fazi razvoja, prema Startap skeneru, nalazi 22,4% startapa u našoj zemlji.


Faza kada je MVP na tržištu i startap ima prve korisnike

Kada startapi lansiranju svoj proizvod na tržište i privuku prve korisnike, važno je fokusirati se na učenje, zadržavanje korisnika kao i dalji rast. U ovoj fazi se nalazi 35,8% startapa u Srbiji, što je nešto više nego prošle godine.

Pored ranije već pomenutog StarTech-a (pomenuo smo ga u fazi ideacije), u ovoj fazi se pronalaze sledeći programi:

  1. Star Venture program - Realizuje tim Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Program se pored naše zemlje realizuje u mnogim drugim državama širom Evrope. Startapima koji već imaju dokazanu trakciju i potencijal brzog rasta, na raspolaganje se stavlja široka baza eksperata. Oni kroz mentorski rad ili domenski konsalting značajno mogu doprineti daljem rastu i razvoju startapa kao i otvaranju novih tržišta.

  2. X2.0 -  ICT Hub u partnerstvu sa F6S platformom i Zabala innovation realizuje program koji će isporučiti 1,5 miliona evra u vaučerima od po 30.000 evra po startapu i to podeljenih u 5 tematskih celina. Važno je pomenuti da su za ovaj program bili pogodni startapi koji razvijaju visokotehnološka rešenja (deep-tech), bazirana na značajnim istraživanjima ili naučnim dostignućima, dok faza razvoja nije presudna. Program je do sada podržao čak 8 startapa iz Srbije i zvanično se završava u oktobru ove godine tako da neće biti dostupan za domaće startape u narednom periodu.  

  1. Mini grants (Program ranog razvoja) - Jedan od prvih i najstarijih programa Fonda za inovacionu delatnost koji kao glavni vid podrške nudi grant u iznosu od čak 120.000 evra uz obavezno učešće startapa od 30% i to iz sredstava prikupljenih izvan sistema FID- a. Kao i kod Smart Start programa, iznos granta je značajno povećan u odnosu na prošlu godinu.

  2. Katapult akcelerator - Fond za inovacionu delatnost je svoj paket podrške pre par godina upotpunio i ovim programom. On je fokusiran na startape koji su orijentisani na rast u cilju boljeg i lakšeg pozicioniranja na globalnom tržištu. Program učesnike svrstava u dve grupe i to: “Ideation” gde je na raspolaganju grant u iznosu do 2,4 miliona dinara i “Scale up” gde je na raspolaganju grant u iznosu od 6 miliona dinara. Tokom tromesečnog programa startapi dobijaju mentorstvo, edukacije i povezivanje sa investitorima. Jedna od najvećih specifičnosti koja ovaj program u značajnoj meri razlikuje od ostalih je to što je učesnicima na raspolaganju i “koinvestirajući” grant u maksimalnom iznosu od 36 miliona dinara koji se na raspolaganje stavlja kao komplementarni mehanizam prikupljanju finansijskih sredstava od drugih investitora. U tekućoj godini, ovaj program je okupio svoju treću kohortu startapa.

Faza rasta

Ovu fazu karakterišu ubrzani rast, uspostavljanje sistema i struktura kao i otvaranje novih tržišta na globalnom nivou. U njoj se nalazi 18,4% startapa u Srbiji.

Pored ranije navedenih, Star Venture, X2.0 i Katapulta (iz prethodne faze) kao moguća podrška u nekim slučajevima pojavljuje se još jedan program Fonda za inovacionu delatnost, ali i jedan program kreiran od strane velike korporacije. 

Matching grants (Program sufinansiranja inovacija). Ovaj program namenjen je privatnim preduzećima koja već imaju tržišno prisustvo i nastoje da ojačaju svoju poziciju.

Takođe, jedan od programa koji se može pomenuti u ovoj fazi je Swiss Entrepreneurship Program (Swiss EP). Program obezbeđuje vrhunske strane eksperte startapima u fazi rasta ali i kasnijim fazama. Iako u javnosti nije toliko poznat kao neki drugi programi podrške, on pruža prilagođenu podršku za svaki pojedinačni startap. Ova vrsta podrške može biti izuzetno korisna za startape u fazi rasta koji žele da iskoriste ekspertizu i savete stručnjaka kako bi ostvarili dalji rast i širenje na nova  tržišta.

Kao što sam najavio u uvodu, novina u odnosu na prvu polovinu prošle godine je pojava novog programa. A1 Srbija je krajem 2023. godine lansirao Program A1 partnerstva i time sistemski postavio program podrške i saradnje sa startapima i mladim tehnološkim firmama koji imaju gotove proizvode spremne za skaliranje. Program startapima u fazi rasta nudi pristup svojoj mreži korisnika i plasman proizvoda na tržište, korišćenje infrastrukture kompanije A1, mentorstvo i domensku ekspertizu, kao i pristup biznis partnerima celokupne A1 grupe. 

Šta je sa ostalim startapima?

Ostatak startapa se nalazi u fazi podizanja investicija Serija A, B i ostalih, tako da modeli konkretne podrške kroz programe za njih i ne postoje.

Iz prethodne analize lako je zaključiti da je najveći broj programa fokusiran na faze ranog razvoja startapa i kako se pomeramo ka zrelijim fazama, programa je brojčano sve manje.

Pored navednih postoji nekoliko programa koji imaju specifične fokuse poput podrške onima koji se bave rešavanjem socijalnih problema, utiču na zaštitu životne sredine, daju značajan doprinos nauci i slično.

Posebno bih naglasio još jedan, novi program. OTP Banka je prošle jeseni lansirala OTP Connect. Koristeći tri pod-programa: R&D zona, Biznis zona i zona podrške, dostupnih na sajtu, banka nastoji da podrži tehnološke kompanije i startape kroz edukaciju, uključenje u procese istraživanja i razvoja kao i plasman inovativnih proizvoda ka korisničkoj bazi banke. Pored stalno otvorenog poziva za Biznis i R&D zonu trenutno je u toku i poziv za Finsight, otvoren do 10. septembra.

Šta se promenilo u odnosu na prošlu godinu?

Ako uporedimo domaći ekosistem sa najrazvijenim u Evropi, kao što su London, Berlin i Amsterdam, jasno je da nema mnogo programa. Osim toga, oni nisu ni toliko raznovrsni. Međutim, ako poredimo srpski ekosistem sa zemljama u regionu, Srbija se kotira veoma visoko, posebno u prethodnih nekoliko godina kada je najveći broj programa i nastao.

Primećujemo trend povećanja iznosa finansijskih sredstava koja se stavljanju na raspolaganje kao model podrške, neki programi su nastali a neki nestali u prethodnih dvanaest meseci. Takođe, neki programi su svoje poslednje kohorte startapa podržali u 2024. godini i njihova budućnost nije poznata. 

Svakako ohrabruje sve aktivnija uloga velikih kompanija koje se pozicioniraju u startap ekosistemu kao relevantni partneri, kako startapa tako i organizacija koje podržavaju startape.

Srpski startap ekosistem de facto i dalje ubrzano raste a najbolji način da se u to uverite je da ne propustite ovogodišnju SPLET Tech konferenciju 8. oktobra u MTS dvorani, kada će manje- više svi pomenuti akteri biti prisutni.