Stanje u kome se kompanije nalaze je vanredno, u svakom smislu te reči. Neke posluju otežano, dok neke ne posluju uopšte, ali ono što im je zajedničko je neizvesnost koja zna da bude posebno pogubna. Međutim, ima li dobitnika u ovoj situaciji? Ne govorimo o farmaceutskim kompanijama ili proizvođačima medicinske opreme potrebne u borbi protiv COVID-19. Mislimo na „obične“ biznise. Ima li takvih koji će iz ove situacije izaći – kao pobednici?
Verujem da su neke kompanije spremnije od drugih, čak i u okviru bavljenja istim delatnostima. Svakako ne zato što je neko uspeo da se pripremi za ovu situaciju, a neko ne, već su sigurno spremnije kompanije koje su štedele novac od onih koje nisu.
No, jedna druga razlika je, verujem, još važnija.
Iz ugla biznisa, ovo je veoma dramatična promena okruženja. Da li je ovo prvi put da se uslovi drastično promene? Nije. Zapravo, bilo je nekoliko promena tako velikih da ih nazivamo „revolucijama“ i svaka je na svoj način bila dramatična i neočekivana, mada iz ugla ljudskih života svakako ne tako zastrašujuća kao pandemija COVID19.
Ono što smo iz njih naučili može da nam posluži i sada, jer za niz poslovnih sektora, ova situacija se može posmatrati kao još jedna velika disrupcija. Pojava digitalnih tehnologija i interneta je, na neki način, uvela „vanredno stanje“ na tržište. Znamo šta se desilo, na primer, s lancima video-klubova. S druge strane, Uber je ugasio mnoge taksi službe, ali nije sve. Neke moćne kompanije koje su se bavile proizvodnjom fotografske opreme, postale su žrtve digitalnih tehnologija. Opet, ne sve. Čak i pejdžeri još uvek postoje, ali su kao uređaji specijalizovani i u službi servisa koji računaju na njihovu pouzdanost.
Promene ovog tipa su dovele do toga da jedni ostanu bez posla, dok su drugi preživeli. Treći su, pak, postali još jači, jer ih je promena koja je došla spolja, dovela do toga da se promene i iznutra.
Možemo li sada da primenimo sve ono što smo naučili iz prethodnih velikih disrupcija?
Prvo pitanje koje sebi treba da postavite jeste da li razmišljate samo o preživljavanju ili se pitate šta možete da promenite u poslovanju kako biste nastavili sa radom, a možda čak i izašli još jači iz ovoga?
Činjenica je da još uvek nikom nije jasno šta nas sve čeka na kraju ove krize, kao što ranije niko nije mogao da predvidi ni koje sve promene će sa sobom doneti digitalizacija. Neki promene čitaju „u hodu“ i postaju prilagodljivi, a neki se čvrsto drže starih modela, čuvaju ono što imaju i čekaju „da moda prođe“. Nije to toliko stvar pameti i talenta, koliko načina razmišljanja. Ukoliko ste uštedeli novac, to može biti korisno, ali eventualno tek toliko da omogući puko preživljavanje – i to na neko vreme. Pravi način razmišljanja je mnogo važniji kapital i znači da prateći jednostavni darvinistički princip, vi umesto preživljavanja razmišljate o prilagođavanju.„Kako ćemo ovo da preguramo?“ jeste goruće pitanje, ali bolje je: „Kako da se promenimo?“.
Drugo, povezano s tim i jednako važno je – tim. Oni koji su stvarali motivisan i fleksibilan kolektiv u kom su ljudi usmereni jedni na druge, a svi zajedno na potrebe svojih potrošača, imaju mnogo bolje šanse. Možda promena podrazumeva i da će nečiji posao biti sasvim drugačiji, jer svako treba da se zapita: kako mogu drugačije da doprinesem? U tim promenama, koje možda deluju i privremeno, mogu da se kriju trajna rešenja koja će posle krize biti osnova za drugačije poslovanje.
Svedoci smo da su neki biznisi već sada počeli da menjaju svoj model. Imamo proizvodnje koje se prilagođavaju tako što menjaju svoju delatnost da odgovore na potrebe tržišta. Imamo restorane čije osoblje sada radi dostavu, iako im to prethodno nije bila opcija. Imamo primere prodaje koja se u potpunosti odvija „na daljinu“. Sa druge strane, sad vidimo, kao i uvek u sličnim situacijama, da su neke stvari bile luksuz.
Time se vraćamo na osnovno pitanje – kako se promeniti? U šta se pretvoriti?
Proces transformacije, sproveden strateški, daje neke smernice – pitanja koja postavljate sebi su ista. Setite se načela svoje vizije. Ako to ne pomaže, zagrebite dublje ispod površine – šta je stajalo iza nje? Šta je to što ste u stvari nudili ljudima i zašto? Šta im je zapravo bilo potrebno? Kako možete to da im pružite u novim okolnostima? Koje od tih okolnosti sada direktno utiču na vaše poslovanje? Šta se dešava sa potrebama korisnika? Da li su se promenile ili ako ste već utvrdili da jesu – kakve su sad? Kako možete na njih da odgovorite? Koje resurse imate na raspolaganju? Može li neka nova tehnologija da vam u tome pomogne?
Pitanja je bezbroj, ali ishod treba da bude jedan.
Proširite svoju viziju. Pronađite svoju svrhu. Izmislite sebe ponovo. Sad je trenutak za to.
Kaže se da su svetu potrebni i optimisti i pesimisti, jer prvi su izmislili avion, a drugi padobran.
Ja lično sam optimista, jer znam da ICT Hub čini tim promišljenih optimista i preduzimljivih pesimista. Možda mi imamo privilegiju da smo se godinama upravo bavili promenama – drugih kompanija i svojim – ali mi se i sada prilagođavamo i ponosan sam na nas i napore koje ulažemo u taj proces.
Ako vaša kompanija i nije imala tu privilegiju ili volju da se u to upusti, kad ćete ako ne sad?
