Ulazak digitalnog okruženja u globalnu ekonomiju je razvojna prekretnica sa disruptivnim uticajem najvećeg mogućeg intenziteta. Od upozorenja da su se pojavile nove digitalne igračke koje prete da dekomponuju važeći ekonomski poredak, do opšteprihvaćenog mainstream narativa da živimo u digitalnom dobu, a profesionalno se ostvarujemo u savremenoj digitalnoj ekonomiji prošlo je manje od dve decenije. Svega nekoliko godina je bilo potrebno svetu da se pomiri sa cinjenicom da je, hteo to ili ne, nepovratno zagazio u digitalnu stvarnost. Međutim, konstatovati promenu je jedna stvar, a razumeti čitav niz posledica i adekvatno odgovoriti na svaku od njih – to je proces za koji nije moguće odrediti vremenski okvir.
Disruptivnost, koja se s pravom vezuje za prirodu digitalne ekonomije, u kontekstu fundraising industrije ima nešto drugačiji put od tradicionalnog.
Ima i tradicionalni, naravno. Online kampanje za prikupljanje sredstava su danas neuporedivo opsežnije i finansijski ambicioznije zahvaljujući crowdfunding platformama koje su digitalizovale delatnost. Ali ključna vrednost digitalne disrupcije u fundraising industriji dolazi iz drugog pravca, i nešto je kompleksnije mehanike.
Pojava digitalne ekonomije, i pogotovo spektakularan uspon tehnoloških startapa, bili su okidač za prodor fundraising-a u profitnu ekonomiju. Iz neprofitne smo odavno naučili da je prikupljanje (finansijske) podrške za pokretanje i negovanje pozitivnih društvenih promena polje na kome se preklapaju vrednosti, ideje, interesi, politike i regulativa– sa projektima kao operativnim okvirima za ostvarivanje inkrementalnih pomaka na tačkama preklapanja. U Srbiji je stožerni pojam fundraising-a u neprofitnom sektoru bila tranzicija, zajedno sa još nekoliko povezanih pojmova pod njenim krovom.
Od nedavno, upravo zahvaljujući digitalnoj ekonomiji i novoj poslovnoj realnosti koju stvara digitalno okruženje, i profitna ekonomija ima svoj fundraising narativ.
Glavni pojam ovog narativa je inovacija. Od inovacije, logički niz se nastavlja kroz efikasnost, konkurentnost, profitabilnost, a to utiče na privredni rast, životni standard, ekonomski, društveni i institucionalni razvoj. Kad uđemo u zonu razvoja, postaje sasvim očigledno zašto je zakonodavcima i kreatorima javnih politika inovacija, zajedno sa njenim nosiocima, interesantna.
Tu iznenadnu privrženost inovaciji ništa ne ilustruje bolje od proslavljenog Horizonta, krovnog programa za podršku konkurentnosti evropske privrede. Realizovan premijerno u periodu 2013 – 2020 kao svojevrsni mehanizam za konvertovanje akademske izuzetnosti u tržišnu konkurentnost, za svoju misiju metodološki je bio oslonjen na inovacije, njihovo kreiranje, komercijalizaciju i implementaciju u širokom privrednom spektru.
Horizon Europe, naslednik Horizon 2020, tokom narednih 7 godinauneće oko 100 milijardi evra u evropski inovacioni ekosistem. To će učiniti kroz dodelu grantova za naučnoistraživačke projekte, projekte povezivanja nauke i privrede, razvoj inovativnih proizvoda i usluga i jačanje regionalnih i prekograničnih inovacionih ekosistema.
U kontekstu tranzicije fundraising-a ka profitnoj ekonomiji, jedan radni program iz Horizon okvira se posebno izdvaja kao neka vrsta istorijske prekretnice.
Evropski savet za inovacije (EIC)
U periodu od 2018. do 2020, Evropska Komisija je izdvojila 2,7 milijardi evra za podršku visoko-rizičnim inovacijama koje će kreirati tržišta budućnosti.
S tim ciljem, pokrenut je Evropski savet za inovacije (EIC) za period 2019-2020, sa budžetom od oko 2 milijarde evra. On okuplja brojne postojeće finansijske instrumente podrške kojima je kasnije pridodat niz novih funkcija koje je doneo Horizon Europe 2021-2027. u programskim dokumentima, EIC je opisan kao:
- One-stop shop za proboj ideja i disruptivne inovatore u bilo kojoj oblasti, u bilo koje vreme bez obzira na status i pravnu formu
- Agilno finansiranje od ideje do investicija (pathfinder grantovi za napredna istraživanja, accelerator fond za inovativne startape, privatne investicije)
- Izgradnja ekosistema i zajednica kroz pristup izvorima finansiranja mentorskim i savetodavnim uslugama
Za inovatore na ovim prostorima će takođe biti značajan i Widening program, u okviru koga će se finansirati projekti povezivanja nacionalnih inovacionih ekosistema u regionu i sa ekosistemima u EU. Ovakva orijentacija Widening programa svojevrsno je priznanje drugačijem profilu aktera od uobičajenih kreatora inovativnih proizvoda i digitalnih rešenja. U pitanju su oni koji svoju misiju pronalaze u artikulisanju rasta i potencijala inovacionih zajednica u koherentan ekosistem sa strateški osmišljenim mehanizmima za međusobnu podršku njegovih članova.
Važno je naglasiti da EU nije jedini ključni akter čija aktivnost je otvorila velika vrata profitne ekonomije za fundraising industriju. Mala i srednja preduzeća(MSP) su opšte prihvaćena kao kategorija koja predstavlja stub savremenih demokratskih društava, s obzirom da zapošljava kritičan procenat stanovništva i uvodi najproduktivnije segmente globalne populacije u državotvorno-akcionarsko partnerstvo sa centrima u kojima je koncentrisana ekonomska i politička moć odlučivanja. Dugoročna razvojna perspektiva sektora MSP je, naročito posle globalne finansijske krize iz 2007., jednoglasno prepoznata kao prioritet u nastojanju da se očuva konkurentnost zapadnog sveta u globalnim ekonomskim odnosima.
To danas reflektuje činjenica da su Evropska Komisija, USAID kao i agencije za razvojnu pomoć drugih razvijenih zemalja (pre svih skandinavske zemlje, Švajcarska, Velika Britanija, Izrael i Japan) više nego ikad spremne da finansiraju projekte čiji je cilj podizanje inovacionih kapaciteta i bolji pristup izvorima finansiranja za MSP sektor. Ka tom cilju trenutno ide realizacija velikog broja projekata čija se implementacija sve češće poverava relativno novom profilu aktera sa skladno balansiranim ekspertizama i sve izraženijim prisustvom kako u konsultantskoj tako i fundraising industriji.
ICT Hub je jedan od najslikovitijih primera takvog aktera. Za uspešan rad na ostvarenju svoje dugoročne vizije, ICT Hub je razvio poslovni model jedinstven u regionu, sa komplementarnim ekspertizama u službi sveobuhvatne podrške privredi i njenoj održivoj tranziciji ka ekonomiji znanja.
Nesporna liderska pozicija kao i uspesi na polju izgradnje inovacionog ekosistema najbolji je pokazatelj renesansefundraising-a u profitnom sektoru, njegove uspešne integracije u tradicionalne modele poslovanja u profitnom okruženju i činjenice da „raising money VS making money“ nije dilema koja muči pobednike. Pobednici znaju kako da budu dobri u obe arene, i kako da svoje pobede u njima povežu u pobednički poslovni model.
