Nakon prvog dana Corporate Innovation Conference koji je bio usmeren na lidere i strateško sagledavanje šire slike kada se govori o transformaciji kompanije, glavni zadatak drugog dana konferencije, bio je da približi najbolje prakse u procesu inoviranja i načine na koje se kreiraju i plasiraju dobri proizvodi i usluge, odnosno kako nastaje izuzetno korisničko iskustvo.
Zanimljive i praktične savete su podelili John Carter, Tomislav Buljubašić, Dimitar Andonov, Mario Krivokapić, Afonso Rebelo de Sousa, Maja Vezmar Ristić, Miloš Ičević, Marko Jović, Ana Jeličić, Nemanja Čedomirović i Luka Prišunjak.
NAUČENE LEKCIJE
1. Svaka kompanija ima potencijal za inovacioni razvoj
Da bi unutar jedne IT kompanije došlo do inoviranja, potrebno je stvoriti odgovarajući ekosistem, u kome će takvim procesima biti pružena podrška. Potencijal za uspešno kretanje kroz različite inovacione izazove postoji i nije specifičan za jednu industriju. Iako ne može svako biti inovator, uz pravu inovacionu kulturuunutar kompanije, može ih biti više, što direktno utiče i na poboljšanje poslovanja. Inovaciona klima unutar kompanije mora biti takva da zaposleni nemaju strah od predlaganja novih idejnih rešenja, da greške prihvate kao deo procesa učenja i da redovno učestvuju na radionicama i timskim sesijama na kojima se diskutuje, razmenjuju znanja, ali i ideje. Važno je da svi unutar kompanije prihvate to da inovacije treba da budu odgovornost svih zaposlenih.
2. Inovacione metologije su mnogo više od tržišnog trenda
Design Thinking, Agile i Lean Startup su tri metodologije koje, iako različite, imaju i određene sličnosti. Spaja ih to što zajedno treba da posluže kompaniji da sprovede proces inoviranja, pružaju alate koji pomažu u formulisanju problema, omogućavaju učenje kroz eksperimente, ali i daju prostor za stalne povratne informacije koje su voljni da podele kako članovi tima, tako i krajnji korisnici, a bitne su i za prilagođavanje strategije u odnosu na poslovne prilike. Za kompanije je bitno da uvide važnost i upotrebnu vrednost sve tri metodologije, jer one mogu pomoći da se održi kretanje u dobrom pravcu zarad promena u načinu poslovanja koje će im pomoći da se izbore sa rastućom neizvesnosti na tržištu. Sa druge strane, ono što kompanije sprečava u kretanju napred kada se govori o inovacijama je čuvena rečenica “Da, ali…”, kao i viši menadžment kompanije koji nekad nije u potpunosti posvećen procesu, a poseban problem može da stvara i mikromenadžement koji je previše izražen i bez želje da postavi nove indikatore uspeha – a ako uvek posmatramo jedne te iste, novi rezultati će izostati i neće biti promene.
3. Odgovorom na prava pitanja, idealni proizvod može doći do idealnog kupca
Ukoliko se iznova formira isti pogled na svet, dele se ista znanje i koriste se isti alati – tu nema prostora za inovacije. Zbog toga je važno promeniti svoju perspektivu i jasno definisati šta za kompaniju inovacije jesu, a šta nisu. Nove ideje, tehnologije, hakatoni kao timska aktivnost, otvaranje inovacionih laboratorija kako bi se kreirao poseban prostor za inovativno delovanje – sve ovo mogu biti koraci u dobrom pravcu, ali sami po sebi ne predstavljaju inovaciju. Inovacija treba da naliči na tektonsko pomeranje i da zaista izazove disrupciju na tržištu, nastojeći da ga promeni iz korena. Okvir u kome kompanije treba da razmišljaju kada su inovacije i razvijanje proizvoda u pitanju je razvoj korisnika, gde je prepoznavanje njihovih potrebanajvažnije i onda se na osnovu toga kreira proizvod koji ih zadovoljava. Upotreba CPR metodologije (Customer, Product, Reason) uvek donosi odgovore na tri ključna pitanja – kome se prodaje, šta se prodaje i i zašto neko kupuje baš taj proizvod.
4. Menjanje kompanije iznutra više liči na maraton, nego na sprint
Ako kompanija želi da bude nosilac promena, onda mora da razume da taj posao nikada ne prestaje, jer kada se jednom pomisli da je gotovo, to predstavlja stupanje na prag poraza u tržišnoj igri. Učenje i rast su neraskidivo povezani procesi i načini na koje se obezbeđuje stalno koračanje sektonapred i razvoj. Do promene ne može doći ukoliko zaposleni nisu zadovoljni i ne podstiču jedni druge. Kultura inovacijau okviru kompanije podrazumeva kodifikaciju određenih pravila, koja će uticati na donošenje odluka, a strategija je onda selekcija različitih konkretnih poteza, kojima kompanija želi da postigne izvesni rezultat. Međutim, ako nije prvo izgrađena kultura inovacija, strategija lako može da se raspadne, upravo zato što, najveću prepreku inovacijama u okviru jedne kompanije uglavnom predstavljaju oni koji pružaju otpor bilo kakvim promenama.
5. Osluškivanjem potreba korisnika razvija se empatija i mogućnost prilagođavanja proizvoda i usluga
Zajedničko za bankarsku, farmaceutsku i telekomunikacionu industriju u uslovima globalne pandemije je stavljanje korisnika u fokus i pronalaženje novih kanala komunikacije preko kojih mogu da osluškuju njihove potrebe, u čemu su se društvene mreže jako dobro pokazale. U bankarskom sektoru se kao najvažnije izdvojilo razvijanje empatije prema klijentima koje vodi do preoblikovanja niza usluga koja im omogućavaju lakše svakodnevno vođenje posla (npr. opcija “pay by link” za mala i mikro preduzeća), ali i jednostavniji život. Farmaceutska industrija je isto tako svoj fokus pomerila sa proizvoda na kupce i nuđenje rešenja na identifikovane probleme, dok se telekomunikaciona industrija usmerila na postizanje što bolje povezanosti između korisnika i kompanije, ali i na eksperimentisanje sa novim tehnologijama, pomažući u procesu digitalizacije nastave u osnovnim školama i poboljšanju načina na koji stariji sugrađani koriste njihove servise.
6. Kriza je najplodnije tlo za inovacije
Nijedna inovacija se ne rađa preko noći već ju je potrebno oblikovati i voditi računa o njoj kako bi se razvijala na pravi način. Ipak, osmišjavanje i realizacija idejnih predloga često znaju da budu osetljivi procesi i zato je potrebno zaštititi ih od birokratije i drugih faktora koji remete i ograničavaju kako bi timovi posvećeni inovativnom delovanju mogli bez previše dodatnih pritisaka da rade na sprovođenju svojih inicijativa. Novi pogled na stvari uvek otvara i novo polje za razvoj i napredak, i zato ako kompanije iskoriste situaciju poput one koja je sve zadesila 2020. godine, posmatraju je kao imperativ za promene i udvostruče svoja ulaganja u inovacije, prava predanost i dobro postavljen fokus će sigurno dovesti do uspeha sličnom onom koji u jednom trenutku dožive startap „jednorozi”.
Uz naglasak na to koliko je važna nova perspektiva, novi način rada, ali ista i jednako jaka posvećenost i predanost tome da se kompanija unapredi kroz inovativne pristupe rešavanju korisničkih problema ili transformisanju poslovnog modela, završen je drugi dan konferenije. Ostavljen je prostor za završni događaj, čiji je cilj bio da predstavi najbolje pristupe u kreiranju i razvoju preduzetničke kulture unutar kompanije, koja podržava i osnažuje inovatore u svojim redovima, kako bi osigurala svoje poslovanje i u budućnosti, koliko god ona neizvesna bila. Više o lekcijama posvećenim šampionima inovacija, pročitajte u narednom delu teksta.
