Odrasli smo na pričama o staroj Jugoslaviji u kojoj se sve pravilo, “od igle do lokomotive”, i to kvalitetno. Možda bolje da kažemo, od mostova širom sveta do Asuanske brane. Od filtera za vazduh za Mercedes (u Aleksincu) do legendarnih ”golfova” iz Sarajeva ili Pežoa iz Prištine. Od “Levi Štrausa” (Varaždin) do “Lee Coopera” (Beko). Jedan telefon iz “Iskre” je bio zvanično najbolji na svetu, možete ga videti u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku. Da ne nabrajamo.
Nije to bilo baš tako davno. Zar smo danas nesposobni? Možemo li da pravimo visokokvalitetne proizvode, komponente i poluproizvode za globalne igrače, da značajnije “uđemo u igru” na velikim tržištima? Naravno da možemo. Niko nam ne traži da pravimo supersonične avione, za sada. Ali da budemo konkurentniji i da naši preduzetnici imaju značajniju ulogu u lancu vrednosti, i da to rade u partnerstvu sa globalnim kompanijama, to svakako možemo.
U ICT Hub-u pokrećemo nešto novo. Priča je sveža. Počeću od suštine, pošto je važna. Posle ćemo da elaboriramo.
Velikim domaćim i multinacionalnim kompanijama koje rade u Srbiji (a mi u ICT Hub-u ih poznajemo i oni poznaju nas) bi bilo odlično da imaju pouzdane lokalne dobavljače koji zadovoljavaju sve standarde. Mi ćemo da saznamo šta im treba i šta to tačno znači, pa ćemo da ih pronađemo među domaćim malim i srednjim proizvođačima. Ne očekujemo da to odmah bude “savršen spoj”. U tome je stvar - ne mora ni da bude. Otkrićemo šta je konkretnim malima potrebno da bi bili savršen fit za konkretne velike, pa ćemo da im pomognemo u transformaciji. Novac i znanje su tu. Na kraju, veliki će dobiti savršene dobavljače, a oni, naši preduzetnici, postaće partner globalnim igračima. I svi rastu zajedno, svima lepo - i njima i ekonomiji i građanima.
To što piše iznad je SME Hub, projekat koji implementiramo u ICT Hub-u uz podršku Vlade Švajcarske, koju predstavlja Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC). Ubrzo nam se pridružila i OTP banka, naš višegodišji partner, pionir i “ledolomac” u mnogim oblastima.
Ako su mali i srednji kičma ekonomije…
Ne moramo previše o tome kako su mala i srednja preduzeća važan deo svake, pa i naše ekonomije. U Srbiji ih ima oko 400.000. Čine 98 odsto svih poslovnih entiteta. Tu radi i dve trećine zaposlenih. Ali, svi oni zajedno doprinose sa manje od trećine BDP.
Zašto? To je već teže reći. U tom začaranom krugu su prepletene i stvari van čisto ekonomskih pitanja - način razmišljanja i (ne)preduzetnički duh, nedostatak konkurentnosti i mehanizama za male i srednje da se uključe u lance vrednosti, populacija koja je sve starija, mladi koji odlaze, natalitet…a sve to ima, povratno, uticaj na mentalitet i preduzetnički duh…
Postoje podaci o tome da je kod nas veoma mala dodata vrednost (Gross Value Added) po zaposlenom u odnosu na zaposlene u EU, a da je produktivnost naših preduzetnika tri i po puta manja nego u EU. Deluje poražavajuće? Možda, ali meni to zapravo govori da imamo ogroman prostor u kom realno možemo da napravimo dobre rezultate već s malim pomacima.
Svi znamo tu mantru, da su mala i srednja preduzeća kičma svake ekonomije. To se kaže zato što bi trebalo da je “nose”. Ali, budimo iskreni, kad je reč o našem sektoru malih i srednjih - da jeste kičma, bila bi…možda ne baš za hirurgiju, ali za dobro smišljenu fizioterapiju i ciljane vežbe, to svakako. Da možemo da se uspravimo, da nas bolje i dalje nosi.
Šta nam je za to potrebno?
U stvari, sve imamo. Velike, domaće i multinacionalne kompanije u Srbiji koje su zainteresovane za kvalitetne i pouzdane lokalne dobavljače? Nije problem, imamo ih i naravno da su zainteresovane. Proizvođači u različitim industrijama koji žele da prave stvari za velike, po njihovim standardima? Naravno, ali - imamo li takve koji to umeju?
Koji su obučeni, opremljeni i imaju kapacitet da sprovedu to do kraja? U redu je, pohvataće sve što treba, prilagodiće se, transformisaće poslovanje po potrebi. Ali, tu je potrebno znanje… Kad je znanje bilo problem? Što nemamo, pronaći ćemo. Transformacija košta, odakle novac? Za one koji ozbiljno pristupe, novac će biti dostupan. Ostaje još - ko će sve to da poveže?
SME Hub je jedinstven poduhvat. Velike već poznajemo, sa mnogima imamo saradnju. I preduzetnički ekosistem nam je dobro poznat, imamo ljude svuda :) Unapredićemo poslovanje, veštine i kapacitete malih i srednjih proizvođača, tako da budu spremni za saradnju sa domaćim i multinacionalnim kompanijama koje posluju u Srbiji.
Priča je konkretna
Važno! Radi se o konkretnim stvarima, ciljanim partnerstvima, realnim poslovima i potrebama koji već postoje, ne o nekim apstraktnim “transformacijama” i konsultantskim savetima nakon kojih preduzetnici budu ostavljeni sami da uveravaju druge da nešto naučili - banke, fondove i klijente. Zamislite posao koji već čeka i treba samo odgovoriti na njegove zahteve. Možda nije baš tako jednostavno, ali je vrlo realno.
Govorimo o domaćim preduzetnicima koji su spremni da uče, prilagođavaju se, proširuju kapacitete, zapošljavaju i obučavaju ljude. O izvorima finansiranja i pristupu većim, profitabilnijim i stabilnijim tržištima. O ubrzanom rastu u kom su glavne stvari jasno definisane. Na kraju, govorimo o većim platama i boljim uslovima za rad, a kada pominjemo visoke standarde velikih, mislimo i na smanjen ekološki otisak. Sve lepe stvari, zar ne?
Ko šta dobija?
Velike kompanije dobijaju kvalitetne domaće dobavljače komponenata za dalju proizvodnju i izvoz, koji odgovaraju njihovim potrebama i definisanim kriterijumima. Lanac snabdevanja i rokovi isporuke su kraći. Smanjena je zavisnost od delova iz inostranstva i manji je rizik od poremećaja lanaca vrednosti (sećate se korone?).
Domaći mali i srednji proizvođači dobijaju partnerstvo s velikima. Šire poslovanje, unapređuju proizvodnju i jačaju kapacitete. Za transformaciju, dobijaju podršku u znanju i sredstvima kroz partnere projekta. Postaju konkurentniji, spremni za dalji rast. Uključeni su u razmenu znanja, tehnologija i najboljih praksi.
Srpska ekonomija dobija jači sektor malih i srednjih preduzeća koji zapošljava više i značajnije doprinosi BDP-u. Dobija jaču “kičmu”. Multinacionalne kompanije su više okrenute lokalnim resursima . postaju “dobri domaćini” koji podstiču lokalno tržište i unapređuju poslovno okruženje zemlje. Ako je velika kompanija svoje poluproizvode, odnosno komponente za proizvodnju uvozila iz inostranstva, a sada ih nabavlja kod nas, to je direktan podsticaj privredi.
A onda, ako toga bude sve više, rastu šanse da drukčije pričamo i o mladima koji odlaze, i o natalitetu i mentalitetu.
Kad se sad dešava, a šta sledi?
U ICT Hub-u, počeli smo s povezivanjem kompanija i svih zainteresovanih strana i stručnjaka. Sledeće je mapiranje potreba multinacionalnih i velikih domaćih kompanija. Onda ide skauting. Imaćemo prijave, sa uslovima i kriterijumima, pa selekciju, dijagnostiku i kreiranje planova transformacije. Tu smo podrška, uključujući i obezbeđivanje pristupa finansijama. Kada srpska firma potpiše ugovor o saradnji sa mutinacionalnom ili velikom lokalnom kompanijom, to je to.
Hajde da menjamo važne stvari zajedno. Da se sami menjamo, tako da budemo konkurentniji, da rastemo. U ICT Hub-u, to su nam mantre, u svemu što radimo. Ovaj put su to proizvođači iz sektora malih i srednjih. Mislimo da je važno, za sve nas, a u domaće preduzetnike stvarno verujemo, imamo sve razloge za to. Kako vam se dopada ideja?
