Maloprodaja u Srbiji, koja zapošljava oko 19% radne snage i čini 38% ukupnog broja kompanija, ubrzano se menja pod uticajem tehnoloških inovacija, a telekomunikacioni sektor igra ključnu ulogu u toj transformaciji. Kako digitalizacija sve više prodire u svakodnevni život, trgovci se bore sa izazovom da balansiraju onlajn i oflajn potrebe svojih kupaca.
Telekomunikacione kompanije prepoznaju ovu potrebu i preuzimaju inicijativu da kroz tehnologije poput veštačke inteligencije (AI), Big Data i proširene stvarnosti (AR) unaprede korisničko iskustvo i pomognu maloprodajnim kompanijama da se prilagode digitalnoj transformaciji. Pomenute tehnologije omogućavaju trgovcima da personalizuju usluge i optimizuju interakcije sa kupcima, stvarajući inovativne prodajne prostore.
Iako su potrošačke navike na domaćem tržištu uglavnom tradicionalne, rast e-commerce sektora postaje sve vidljiviji. Broj onlajn transakcija značajno raste, sa preko 4.000 internet prodavnica i povećanjem bezgotovinskih transakcija za čak 39%. Ipak, u poređenju sa razvijenim tržištima, implementacija e-commerce-a u Srbiji je još uvek niska, što otvara prostor za dalje inovacije i napredak.
Tako je kompanija A1 prepoznala da maloprodaji u Srbiji predstoje važne promene i kroz svoj program A1 Partnering, želi da okupi startape i tehnološke kompanije koje će doneti napredna tehnološka rešenja ovoj industriji i pomoći im da se prilagode promenama. Rešenja za kojima su u potrazi treba da inoviraju ili optimizuju bilo koji deo sistema maloprodaje – od nabavke i skladištenja do optimizacije korisničkog iskustva na mestu prodaje.
U nastavku ovog bloga istražićemo izazove sa kojima se maloprodaja suočava, a zatim ćemo se osvrnuti na neka moguća rešenja tih izazova. O čemu smo na nedavno održanom panelu „Smart Retail: Šta nas čeka u godinama koje dolaze?“, razgovarali sa tri zanimljiva sagovornika Anom Filipović, urednicom InStore Srbija, Jovanom Bugarčić, direktorom marketinga u IMLEK-u i Lukom Radovanović, suosnivačem startapa B2Bee.
Šta je u fokusu kupaca a šta trgovaca?
Jedan od glavnih izazova, sa kojima se susreću trgovci kada su kupci i njihove potrebe u pitanju, je kako ispuniti njihova očekivanja i pre svega toga kako im prići. Još u periodu kada je pandemija počela da menja navike kupaca i kada su se oni više okrenuli onlajn kupovini, njihova očekivanja su počela da se menjaju i postaju veća nego ranije.
Bilo je važno da porudžbina stigne brzo, lepo upakovana, a da ako postoji neki problem - to bude što pre rešeno. Ni danas zahtevi nisu mnogo drugačiji, samo je svemu ovome pridodata personalizacija, kojom je usluga dodatno prilagođenja kupcu i uspeva da odgovori na pitanje „kako ponuditi kupcu baš ono što mu treba?“.
Zbog toga što smo malo tržište, smatra Jovan, na njega startapi treba više da gledaju kao na laboratoriju i ogledno tržište. Zahvaljujući programima poput A1 Partnerstva, oni dobijaju podršku za svoje ideje, testiraju ih na našem tržištu, upoznaju potrebe kupaca a kasnije postoji mogućnost skaliranja bilo gde u Evropi, ako se ta ideja pokaže kao korisna za maloprodaju.
Da inovativne startape i tehnološke kompanije treba spajati sa trgovačkim lancima, smatra i Ana Filipović. Ona je naglasila da se retail industrija godinama unazad suočava sa izazovima i da su neki od njih digitalne prirode. Kako su se tehnologije, tokom godina, razvijale i potrošači su postajali sve informisaniji, zahtevniji, pa i razmaženiji, primećuje ona. Personalizacija je način da se zadrže stari kupci, ali i da se dođe do novih. Na taj način neće tako lako prelaziti s jednog na drugi brend i menjati svoje potrošačke navike.
Još jedan izazov s kojim se maloprodaja susrela, još tokom pandemije kada se i tržište izrazito promenilo, bio je prelazak sa fizičkih na onlajn trgovine. Maloprodajni lanci su tada morali praktično tokom noći da se digitalizuju i izgrade infrastrukturu, koja bi podržala takav vid trgovine.
Problem nedostatka radne snage je možda i najučestaliji problem s kojim se u maloprodaji suočavaju. Ovo nije slučaj samo sa trgovinom, već i sa drugim segmentima povezanim sa maloprodajom. Tako je ovaj problem posebno izražen u logistici, pa se tu sve više radi na automatizaciji. Naša sagovornica smatra da isti princip može biti primenjen i u trgovini kako bi se rešio problem manjka radne snage.
Iz ugla startapa, Luka poručuje da treba krenuti od automatizacije, ali između maloprodaje i veleprodaje. Uvesti softvere koje će veleprodaja koristiti kako bi u maloprodaji što efikasnije mogli da poručuju robu ili prate njenu distribuciju. Kako automatizacija smanjuje troškove, veleprodaja i maloprodaja uspevaju da nađu zajednički jezik i vide konkretne prednost ovih tehnologija, što dovodi do toga da sve više malih i srednjih preduzeća želi da koristi pametna rešenja.
Budućnost retail tehnologija i inovacija kod nas
Pre svega, zakonodavstvo treba da bude modernizovano i da prati moderne tendencije, smatra Jovan. Napominje da su neki zakoni i procedure stari i nekoliko decenija, što umnogome usporava napredak i dodatno usložnjava procese, pa je veoma važno da dođe do pojednostavljivanja kako bismo uočili brži napredak.
Da zaostajemo za svetom, to je sasvim jasno, jer još uvek preovladava „stara škola“ trgovine. Međutim, da nije sve tako loše, napominje Ana, vidi se kada poredimo Srbiju u odnosu na zemlje bivše Jugoslavije, gde u odnosu na neke od njih čak i prednjačimo s nekim novinama i usvajanjem novih tehnologija.
Veštačka inteligencija je u svim porama društva, pa maloprodaja sigurno nije izuzetak od toga. Očekivanja 48% ljudi iz maloprodaje da će AI imati najveći uticaj na promene u sektoru u narednom periodu od 3 do 5 godina. Kako digitalizacija i automatizacija donose uštede i veću efikasnost, jasno je da će vođeni profitom, maloprodajni lanci sve više uvoditi veštačku inteligenciju u svoje poslovanje.
Trgovci treba da budu svesni prednosti veštačke inteligencije i da razumeju da im ona može doneti konkurentsku prednost, koju svako od njih priželjkuje. Takođe, uz pomoć veštačke inteligencije, trgovci će uspeti da pruže personalizovano iskustvo kupcima uz dodatno pojednostavljen proces kupovine.
Imajući u vidu ova predviđanja, Ana smatra da domaća startap zajednica, koja je prema podacima Privredne komore samo u poslednjih godinu dana porasla za 60%, ima kapacitet da odgovori na ove izazove i donese kvalitetna rešenja maloprodaji. Kako je četvrtina domaćih startapa okrenuta stranim tržištima, ona smatra da je ipak najbolji put za njih testiranje proizvoda prvo na domaćem, a zatim i na starnim tržištima.
S tim u vezi, za sve one koji imaju ideju koja može unaprediti bilo koji deo sistema maloprodaje, kompanija A1 je otvorila tematski poziv sa željom da unaprede poslovanje svojih korisnika iz sektora maloprodaje. Sva B2B ili B2B2C rešenja koja mogu odgovarati ovom tematskom pozivu, možete poslati do 20. oktobra 2024 godine.
I da zaključimo ovaj segment priče o budućnosti retail-a zapažanjem Luke. On smatra da je praćenje sentimenta, odnosno osećaja koji kupac ima prema proizvodu u toku prodaje, jedan na jedan u realnom vremenu, sledeći nivo na koji prodavci i trgovci treba da obrate pažnju i stvore alate za praćenje. Nivo nakon toga, koji će se pojaviti vrlo brzo (njegova procena je za godinu dana), biće iniciranje komunikacije od strane veštačke inteligencije prema kupcima, čime AI neće više biti samo servis.
Saveti startapima i tehnološkim kompanijama za uspešno učešće na tržištu
Osnovna greška koju pravimo, naglašava Luka, je u tome što prodajemo, odnosno hvalimo proizvod umesto da pokažemo kako on rešava određeni problem. Takav pristup donosi najbolju prodaju, jer jedino tako kompanije mogu da razumeju šta im određeni softverski proizvod donosi.
Kada se na pravilan način definiše problem i dobro istraže svi njegovi aspekti, a zatim kompaniji predstavi konkretno rešenje za konkretan problem koji imaju – tada je sigurno da će kompanije lakše razumeti upotrebnu vrednost proizvoda. Kada se tokom predstavljanja proizvoda koristi previše tehničkih termina, to je siguran put do lošeg ishoda.
Umesto toga, treba konkretnim brojkama predstaviti kako će uz pomoć softvera doći do smanjenja ili povećanja određenih parametara. Takođe, kako će upotreba softvera dovesti do smanjenja troškova, ali i do poboljšanja iskustva kupca u interakciji s brendom i kompanijom.
Pored toga, jako je važno razumeti tržište i njegove potrebe, ali i ono što startap odnosno tehnološka kompanija želi da predstavi klijentima. Kada dobije validaciju svoje ideje, dobar put ka rastu je sklapanje strateškim partnerstava, jer kroz takva partnerstva može da se otvori i međunarodna perspektiva za ove mlade privredne subjekte.
Upravo je izlazak van granica naše zemlje i regiona ogroman izazov u kome podrška velike korporacije, poput A1, može da pomogne. Jedna ovako velika kompanija, kada stane iza startapa, svojim autoritetom jamči za njegovo rešenje i pokazani kvalitet koje ono donosi na tržište. Zato su naši sagovornici zaključili da je za startape i tehnološke kompanije najbolje da deluju lokalno, a razmišljaju i sanjaju globalno.
