Kako pametno investirati u uslovima krize? Globalni izazovi, uključujući i one koje je katalizirala pandemija COVID-19 i aktuelni rat u Ukrajini, zahtevaju nova razmišljanja i pristupe, dok se inovacije šire brzinom i u razmerama kao nikada ranije. "Kriza" svakako postaje sve glasnija reč 2022. i dok ne dobijemo magičnu formulu za njeno rešenje, potražimo odgovore na osnovu dosadašnjih iskustava.
Za razliku od drugih fondova, poput private equity koji ulažu u kompanije iz tradicionalnih i teških industrija, hedge fondova koji ulažu u hartije od vrednosti i drugih, ispostavilo se da u kriznim vremenima bolju otpornost pokazuju - Venture capital (VC) fondovi i njihove portfolio kompanije.
Okupljajući sve značajnije stakeholdere Evropske VC scene, Invest Europe Venture Capital Forum održan u Parizu 12. i 13. oktobra, predstavio je detaljan pregled stanja VC industrije u Evropi i potencijala koje ima u trci za pobednika krize kapitala.
Šta budi taj optimizam?
Činjenice pokazuju da se nakon svake krize rađaju kompanije koje postaju ikone jedne generacije. Primera radi, Airbnb (2008) i Uber (2009), kompanije koje su promenile real estate i urbani transport iz korena, su oličenje milenijalaca a nastale su na talasu finansijske krize iz 2008/2009. Za investitore u te kompanije, to su proizvođači generacijskog bogatstva.
Podaci pokazuju dosta sličnosti ove sa prethodnim krizama. Tako je 1999. godine pad likvidnosti berze bio 35%, a 2009. godine čak 55%. Trenutno vidimo pad od 35%, ali uprkos tome VC industrija i startupi odolevaju krizama u daleko većoj meri nego ranije.
Talas inovatora inspirisanih krizom koji se pojavljuje nakon pandemije i tokom rata u Ukrajini mogao bi biti još veći. Sa ljudima koji žive, rade i obrazuju se na nove i digitalnije načine potražnja za inovacijama će biti ogromna. U međuvremenu, na strani ponude, evoluirajući stavovi prema karijerama i korporativnim poslovima dovešće do toga da sve više mladih talenata traži da osnuju startupove kako bi svoje ideje pretvorili u stvarnost – i oni će tražiti sredstva za podršku na tom putu.
Skalabilnost
Kako bi u što kraćem roku “pokorili svet”, startupima je potrebno visokooktansko gorivo, a to im može pružiti upravo VC, zahvaljujući skalabilnosti.
Kada krize naiđu, nivo oktana se može smanjiti sa brzinom kojom startap napreduje. U tehnološkim kompanijama, posebno onim koje rade sa softverom, ta brzina u odnosu na troškove može da se podesi. Što je veća brzina - to su veći troškovi i obratno.
Očekuje se da će u bliskoj budućnosti to da se desi - da se plasira niži nivo oktana u startup, odnosno da će startupi podizati veće iznose ali po nižoj valuaciji. Cilj je da se runway (budžet sa kojim startup opstaje sa podignutom investicijom) poveća sa 12 na 24 meseca. Ovo će generalno uticati na dinamiku prikupljanja kapitala i plasmana od strane fondova, što će dovesti do toga da će se broj investicionih rundi smanjiti, a put do uspešnog exita produžiti. Vrednosti samih exita će takođe biti umanjene što će de facto uticati na profite samih fondova koji su do sada bili vanproporcijalni.
Rok trajanja
Fondovi, laički rečeno, imaju rok trajanja uz obezbeđeni kapital. U slučaju VC, taj rok je deset godina. Međutim, u praksi sve investicije se obično dese u prvih pet godina dok se ostatak vremena koristi za izgradnju portfolio kompanija i dalju prodaju svojih udela.
Ono što fond menadžeri/rukovodioci fondova imaju kao opciju jeste da produže taj rok trajanja za obično dodatne dve godine. To je dovoljno ukoliko treba sačekati bolju cenu za prodaju jednog od udela u portfolio kompaniji ili ukoliko je potrebno još malo vremena da se maksimizuje profit. Upravo ta opcija omogućava da se donekle ublaže efekti kriza koje ciklično nastupaju.
Međutim, izgledno je da će se perspektiva nekih rukovodioca fondova promeniti nakon tektonskih poremećaja koji se trenutno događaju i da će se tražiti drugi standard trajanja jednog VC fonda.
Corporate VC (CVC) već sada donekle utiču na samu VC industriju tako što uspevaju da nadigraju standardne privatne VC fondove baš zbog toga što imaju neograničen izvor kapitala i neograničeno (evergreen) trajanje. Ukoliko nauče da rukovode ovom notom kapitalne industrije, korporacije mogu da ostvare značajne rezultate. Barem mi u ICT Hub u radu sa korporacijama iz SEE znamo kako to može da se desi i odrazi na samu kompaniju.
Exit opcije
Povrh svega, u slučaju VC, exit opcije odnosno opcije za prodaju udela su mnogobrojne. Mogu ići od izlaska na berzu (IPO), do akvizicije od strane multinacionalne korporacije ili kupovine od strane drugog (daleko većeg) fonda. Svaka od navedenih ima svoje vreme procvata.
Ukoliko je u pitanju finansijska kriza poput ove koja se sada dešava – gde je inflacija jaka, kamatne stope visoke a kapital skup - berze nisu opcija jer su u padu, ali zato multinacionalne kompanije jesu.
Korporacije imaju uvek velike količine novca na računu koje mogu plasirati brzo. S obzirom da inflacija utiče na to da novac po sebi gubi vrednost ako nije mobilisan, kompanije se odlučuju na akvizicije ili investicije u većoj meri, i to investicije koje će im doneti konkurentsku prednost.
Istovremeno startupi koji bivaju akvizirani od strane koroporacije su oličenje rešavanja gorućeg problema industrije iz koje korporacija dolazi. Tada dolazi do čišćenja, onoga što zovemo “brufeni” i “vitamini”. “Brufen” startupi su oni koji mogu da preguraju krize, dok “vitamini” neće uspeti u tome. Na VC-jevima je da naprave razliku između ta dva.
Istina, VC je high risk / high reward industrija što znači da veliki broj investicija propadne. Međutim one koje uspeju, ostvaruju ogromne rezultate i utiču na celokupnu ekonomiju u značajnoj meri. Romantičarski rečeno - pomeraju svet na bolje. To želimo da vidimo i u našem okruženju!
