Za mnoge, 2023. je čet-botove, “velike jezičke modele” i “generativnu veštačku inteligenciju” učinila temama na porodičnom ručku, ne samo na sastancima u kompanijama, slično kao što smo ovog leta svi naučili da postoje superćelijske oluje. Ipak, biznisi jedva da koriste AI. Šta donosi ova godina?
Video sam negde, poznavaoci jezika i pravopisa se uveliko pitaju, da li je u redu da pišemo ChatGPT, ili možda treba “čet-džipiti” ili već kako, da li ide veliko slovo na početku… U poslovnoj komunikaciji ili među inženjerima, to naravno nije nikakva dilema (piši kao što ceo svet piše), ali Čet-džipiti nije “samo za odabrane” i preti da postane “household name”, da uđe u svaku kuću. Pitajte roditelje srednjoškolaca i njihove nastavnike.
Pomislio bi čovek da su mogućnosti koje nudi AI u toku 2023. ušle u široku primenu. Jesu, ali kao tema razgovora. Zapravo, prema Digital Economy Society Index (DESI) za područje zapadnog Balkana, kod nas tek 1% firmi koristi bilo koji vid veštačke inteligencije u svom poslovanju. Ovaj i mnoge druge zanimljive podatke, pitanja i zaključke možete pronaći ovde. Odličan osvrt na te i srodne vesti imate i u novom izdanju ITERACIJE, ovde. Tema ne prestaje da bude aktuelna, naprotiv.
Nove reči za novu stvarnost
Dakle, gimnazijalci verovatno koriste AI više od srpskih kompanija (psiholozi će se time tek baviti, kao i drugim uticajima tehnologija na odrastanje i učenje), ali i jedno i drugo je neizbežno. Trka giganata koji razvijaju AI dovela je do toga da mnogo ljudi pokušava da razume šta su veliki jezički modeli i šta je generativna veštačka inteligencija, slično kao što smo ovog leta svi naučili da postoje superćelijske oluje, kao da nikada pre nisu postojale (slično je bilo i sa “spajk proteinom”, pre par godina). Dobra strana toga je što to znači da neće izostati sve debate koje su važne i potrebne - političke, ekonomske, etičke…
U svakom slučaju, AI je sada hit. I ako govorimo o 2023, a pogotovo o 2024, ne možemo da je ne pomenemo. I šta svi pokušavaju? Da predvide stvari.
Pet trendova za 2024.
U ovom tekstu, na primer, izdvojeno je pet trendova u generativnoj veštačkoj inteligenciji za koje se očekuje da obeleže narednu godinu.
Opuštanje: Inicijalna skeptičnost prema korišćenju Čet-džipitija će nestati. Naime, postojale su sumnje u set podataka kojima je treniran, strahovi za bezbednost internih podataka i slično, pa su i kompanije kao što su Samsung, Epl, a čak neko vreme i Majkrosoft, ograničavale njegovu upotrebu zaposlenima. Očekuje se da u 2024. stvar bude preokrenuta, da se korišćenje AI alata uči i stimuliše, pa čak i da “svako koristi svoj AI” i da to bude deo kulture mnogih kompanija.
Da se zna neki red: Drugi očekivan trend proizilazi iz prvog - da će kompanije da se pozabave upravljanjem i kontrolom upotrebe AI na poslu, pogotovo ako zaživi pristup da “svako koristi svoj AI”. To će svakako podrazumevati ne samo interne procedure i pravila, nego i vođenje računa o državnim zakonskim regulativama koje se dotiču upotrebe veštačke inteligencije u odnosu na autorska prava, zapošljavanje, privatnost…
Asistent, ali stvarno: Obećanje AI da će da služi kao veoma personalizovani, a pritom prilično autonomni asistent, još uvek nije u potpunosti ispunjeno. Svakako će biti. Ne samo da ćemo mi naučiti da mu dajemo promptove, nego će i AI sve bolje da ih razume. Umesto da za nas samo završava neke jednostavne zadatke, moći ćemo i da mu poverimo kompleksnije poslove. Na primer, ne samo da nam pripremi sliku za pozadinu, nego da napravi ceo sajt.
Multimodalnost i zakoni tržišta: Personalizovani AI će ići u pravcu multimodalnih modela, čiji potencijal je ogroman. Tekst, glas, video, slika, sve. Kombinacija može da olakša i vrlo kompleksne zadatke, kao što je medicinska dijagnostika. A na tržištu će biti sve više “open source” modela, čijom trkom će upravljati zakoni prirodne selekcije.
Više startapa, nove primene: Mnogo novih AI startapa će doneti mnogo boljih, sofisticiranijih i konkretnijih primena. 2023. je bila tek prva godina. Stvari nam još nisu sasvim jasne. A biće.
Nije pet, nego deset, jedanaest…
Nabrajati potencijalne trendove je prilično nezahvalno. Već drugačiji pristup, na primer razgovor sa deset eksperata, rezultira sa deset trendova. Tako je sa ovim tekstom, i svih deset savršeno imaju smisla. Neki se, razumljivo, ponavljaju, kao što su rast multimodalnih modela i potreba za pravilima, smanjenjem rizika i regulativom, ali drugačiji uglovi daju i nova predviđanja: integracija velikih jezičkih modela u veštačku generalnu inteligenciju (artificial general intelligence, AGI), revolucija software engineeringa, unapređenja u oblasti sajber bezbednosti (što uključuje i bolje performanse i kod onih koji je ugrožavaju), disrupcija tradicionalnih praksi analize podataka, evolucija načina na koje otkrivamo i kupujemo nove proizvode, lavina “deep fake” sadržaja i svega što to podrazumeva, masovnija upotreba AI od strane kreatora sadržaja za velike brendove…
Vežbe radi, pitao sam Čet-džipiti da mi navede 11 trendova razvoja AI koje možemo očekivati u 2024. Nije imao problema da ih navede, a rezultat se značajno podudara sa svime iz dosadašnjeg teksta. Pitao sam, zabave radi, i da mi navede 132 trenda. Izvinio se i ponudio 35. Namera mi nije bila da ilustrujem da su ovakva predviđanja arbitrarna ili nemoguća, nego da je potencijal o kom govorimo zaista velik i zahvata sve ljudske delatnosti, od nauke, školstva i umetnosti do šopinga, mode i zabave. U zavisnosti od toga čime se zapravo bavite, možda za vas bude važio neki AI trend koje će za nas ostale ostati nepoznat. Možda neki možete i da pokrenete.
Nahrani GPT i ništa ne diraj
Pored trendova, čije predviđanje je uvek vrhunska enigmatska zabava, ima tu i drugih zanimljivih pitanja. Na primer, u jedinstvenom eksperimentu koji su sproveli u Boston Consulting Group (više o tome ovde), ispostavilo se da u oblastima gde veštačka inteligencija može da donese ogromnu vrednost, ljudi joj zapravo ne veruju, dok joj u oblastima gde uopšte nije kompetentna - veruju i previše.
Kada je ljudima zadatak bio dolaženje do ideja za kreativno unapređenje proizvoda, oko 90% učesnika je uz pomoć AI zapravo poboljšalo svoje rezultate, a najbolje su prošli oni koji su doslovno kopirali ono što im je dao GPT-4. S druge strane, oni koji su radili na rešavanju poslovnih problema (nešto što je apsolutno van trenutne kompetencije AI alata), mnogi učesnici su s poverenjem prihvatili krajnje pogrešne outpute. Na tom zadatku, bili su 23% lošiji od onih koji uopšte nisu koristili AI.
Otkriven je opisani paradoks: u oblastima gde im može doneti ogromnu vrednost, ljudi kao da nemaju poverenja u tehnologiju, a veruju joj i previše tamo gde uopšte nije kompetentna. Drugim rečima, mi nemamo pojma ni za šta treba da je koristimo (ne računajući srednjoškolce). Tek smo na početku priče o pravilnom korišćenju i otkrivanju namene, pa i prilagođavaju - nje nama i nas njoj.
Bilo je tu i drugih zanimljivih otkrića - na zadatku kreativnog unapređenja proizvoda, oni s nižim polaznim nivoom veštine su uz pomoć AI gotovo dostizali rezultate onih inače veštijih. Pritom se pokazalo da “prosečna osoba” ne ume ni da pomogne tehnologiji unapredi output. Naprotiv - svojim uplitanjem su ga kvarili.
Ako ne možeš da je pobediš…
Nije neka mudrost - zapravo treba da pričamo o “kolaborativnoj inteligenciji”, kad je reč o AI, da budemo kolaboracionisti. Baš o tome piše i Harvard Business Review, kako da se prosto udružimo. Njihovo istraživanje (1.500 kompanija) je pokazalo da najveća unapređenja performansi dolaze onda kada ljudi i mašine sarađuju, dok kompanije koje koriste AI da automatizuju procese i tako zamene zaposlene dožive samo kratkoročan rast produktivnosti, i zapravo ne koriste pune prednosti koje tehnologija može da im pruži.
Posao traži “najbolje od dva sveta” - socijalne veštine, vođstvo, viziju i napade inspiracije koje imaju samo ljudi, i brzinu, skalabilnost i sposobnost analize gigabajta informacija, što ipak bolje ide mašinama. Dakle, hajde da pričamo o tome kako da se dopunjavamo i kako da redizajniramo poslovanje da to partnerstvo maksimizujemo. Da pomenemo i to, iako je već jasno - vrlo mali broj kompanija koje su oni uključili u istraživanje je uopšte išta na tome radio.
Gledajmo u svoj posao i svoje ljude
Ako kod nas tek 1% firmi koristi bilo koji vid veštačke inteligencije u poslovanju, to je zapravo savršeno (moje zamajavanje Čet-džipitija za potrebe ovog teksta, s pitanjem o 132 trenda, da li se računa?). Tek je počelo, nismo zakasnili, sve je otvoreno. Umesto da razmišljamo o trendovima, bolje da se fokusiramo na svoj posao i strateške ciljeve, da vidimo gde AI može da asistira, šta je dostupno od funkcionalnosti koje mogu da nam unaprede poslovanje ili iskustvo korisnika. Potražite pomoć ako je potrebno.
Možda još važnije, bacite pogled na svoje ljude. Ako imate nekog sa sklonošću ka tehnologijama, nekog ko uživa u tome da ih prati i razume, učinite da mu to bude posao. Još ako je ta osoba omiljena u firmi, savršeno - neka vam bude ambasador upotrebe AI, vaš kolaboracionista, dvostruki agent. Na tržištu, neće pobediti AI, nego ljudi i timovi koji razmišljaju na pravi način i umeju da je koriste.
