Globalni indeks inovativnosti: Srbija se nalazi na 53. mestu od ukupno 132 – učimo li iz svojih grešaka?

Samim tim, jasno ukazuje na prednosti, slabe tačke i pravce unapređenja. Kako živimo u “globalnom selu” u hipertehnološkom vremenu, za celu sliku je neprocenjiv i uvid u to šta se dešava širom sveta i u okruženju.

Šta je zapravo GII, čemu služi i šta meri?

Pisano je o tome mnogo puta, pa ko zna – nek preskoči. GII je važan alat za utvrđivanje inovacionih mogućnosti, koji sveobuhvatno i precizno meri napredak zemalja i daje ocenu njihove konkurentnosti. U suštini, to je lista sa više od 130 zemalja sveta, rangiranih po tome kako im ide kada se radi o inovacijama. Od 2007. godine, objavljuje ga WIPO (Svetska organizacija za intelektualnu svojinu iz Ženeve). GII se pritom stalno prilagođava – uključuju se novi i precizniji indikatori, neki stari se izbacuju, a sve u skladu sa promenama u okruženju u kojem se stvaraju inovacije.

GII ne samo da je precizan, nego je i veoma koristan. Kada zemlje razmišljaju o svom potencijalu za inovacije, razvoju i strategijama, inovacionom ekosistemu, trendovima, posledicama kriza… 70% zemalja članica WIPO u GII pronalazi dragocene uvide i razmišlja kako da ih iskoristi da bi bile bolje.

Rangiranje se vrši po više kriterijuma u sedam domena. Prvih pet se odnosi na inpute – uslove i kapacitete neke privrede za inoviranje: institucije (1), humani kapital, istraživanja i razvoj (2), infrastruktura (3), tržišna (4) i poslovna sofisticiranost (5). Preostala dva se odnose na inovativne rezultate ili outpute: tehnološke rezultate i outpute zasnovane na znanju (6) i kreativne outpute (7). Svih sedam domena i njihovi podkriterijumi su međusobno zavisni – uspeh u jednoj oblasti jača drugu. Isto važi i za neuspeh.

Šta kaže GII, šta se dešava u svetu?

Svašta se dešava, znamo. Pored toga što znamo, ima i mnogo toga što ne vidimo i ne pročitamo. A sve utiče na inovacije! GII pokazuje da se stvari konstantno menjaju u dva tehnološki ekstremno bitna domena: digitalizaciji (AI, superkompjuting i automatizacija) i u “dubokoj nauci” (deep science – bio i nanotehnologije). Po nekim ključnim pitanjima, od kojih zavisi mnogo drugih, sve je u redu: moć čipova se i dalje uvećava, superkompjuteri su postali “zeleniji” (što je dosta bitno jer im je to boljka – troše mnogo energije), sekvenciranje genoma je sve jeftinije (što je ključno za inovacije u medicini)…

Po prvi put, korporativni rashodi na istraživanje i razvoj (R&D) su premašili trilion dolara. Najviše se ulagalo, očekivano, u softver i ICT usluge, ICT hardver i farmaciju. Što se tiče državnih R&D rashoda, najveći realan rast imaju Japan i Južna Koreja. Nemačka beleži pad, kao i SAD.

Zabeležen je oštar pad u VC investicijama, ali je broj sklopljenih poslova porastao za 17,6% (po ovom parametru, azijsko-pacifički region je po prvi put u rangu sa Severnom Amerikom). Što se tiče mesta s najvećom koncentracijom naučnih i tehnoloških resursa, S&T (science and technology) klastera, 5 najvećih je u Aziji. Po prvi put, Kina vodi sa ukupnim brojem u grupi top 100 klastera, sa 24, dok ih SAD ima 21. Međutim, Kembridž u Velikoj Britaniji i San Hoze-San Francisko u SAD su klasteri koji su tehnološki najintenzivniji (najveća produkcija patenata i istraživanja po stanovniku). S druge strane, Azija dominira po ukupnom broju patenata – 54,7% svih izuma je stvoreno u ovom delu sveta.

Deluje kao da je u toku uzbudljiva trka kontinenata. Jedina zemlja sa srednje-višim nivoom dohotka u top 30 je Kina na 12. mestu, ispred Japana koji je daleko razvijeniji, ali na poziciji 13. U top 50 su ušle i Saudijska Arabija (48), Brazil (49) i Katar (50). Još jedan znak za skretanje ka istoku, kada su inovacije u pitanju.

Na prva dva mesta su evropske zemlje – Švajcarska (“prvak” već 13. put za redom) i Švedska, koja je potisnula SAD na 3 mesto. Nordijske i baltičke zemlje su ponovo zabeležile napredak, kao grupacija zemalja sa najdinamičnijim promenama (na bolje!) na svetu.

Srbija je, “u generalnom plasmanu” među 132 države, na poziciji 53. Bolji smo za dva mesta nego prošli put. Ništa spektakularno, dakle, ali nije loše. Pritom, prošle godine smo bili za jedno mesto pali u odnosu na raniji izveštaj. Elem, bolji smo nego što smo bili, što je najbitnije.

A šta se dešava s nama?

Od 39 evropskih zemalja, 19 se popelo na lestvici. Jedna od njih smo i mi, s pomenutim “skokom” od dva mesta. Čak 16 od 25 najinovativnijih privreda sveta dolazi iz Evrope (1 više nego prošle godine), što govori da smo okruženi ozbiljnom konkurencijom. To znači dve stvari. Prvo, nije lako takmičiti se. Ali je dobro, jer se uči! Drugo, imamo jak komšiluk, što nije loše. Ali samo ako učimo i sarađujemo, jer inovacije su stvar kolektivne akcije.

Ima još vesti, i to baš dobrih. Jedna je veliki priliv stranih direktnih investicija (11. mesto u svetu, mereno per capita). Druga je rast produktivnosti rada, po kom smo na 14. mestu. I to u vreme kada ceo svet beleži problem s produktivnošću (i ovde prkosimo celom svetu?). Treća sjajna vest je rast ukupnih R&D rashoda 2021. godine u Srbiji od čak 18,1%. Među zemljama višeg-srednjeg nivoa dohotka, veći je bio samo u Kini.

Ako pogledamo region, beležimo napredak u 4 od 7 stubova (infrastruktura, tržišna sofisticiranost, poslovna sofisticiranost, tehnološki rezultati i outputi zasnovani na znanju), što je u regionu još jedino slučaj sa Hrvatskom. Da budemo iskreni, osim dobrog rezultata u tržišnoj sofisticiranosti (dominantno zbog metodologije ovog izveštaja i raspoloživosti podataka), taj rast je skroman. U isto vreme, pad je u preostala tri stuba bio priličan (13,3% institucije, 8,8% poslovna sofisticiranost i 2,3% humani kapital i istraživanje).

Zajedno s Mađarskom, iz izveštaja u izveštaj idemo “cik-cak” (korak napred, korak nazad). Rumunija i Hrvatska su 3 godine bile u padu, da bi sada zabeležile rast. Bugarska je jedina koja ima pogoršanje vrednosti indeksa. Novi rezultati ukazuju na relativno veliki rast u Mađarskoj (4,2%) i Hrvatskoj (3,8%), sledi Srbija (2,5%), nešto slabije Rumunija (1,8%), a Bugarska je pala (-1,3%). Suštinski, iako zaostajemo za naprednijim regionalnim inovacionim sistemima, Srbija je negde u sredini: imamo veći rast od Bugarske i Rumunije, a manji od Mađarske i Hrvatske. A i cik-cak je bolji od free-falla, iako postoje i bolja rešenja.

Kad gledamo zemlje iz okruženja u odnosu na ukupnu listu, razlike između Srbije i manje naprednih su veće nego što su razlike između Srbije i naprednijih zemalja, s izuzetkom Severne Makedonije.

Đavo je u detaljima

Zanimljivo je i pitanje koga smo potisnuli za ta dva mesta. Ispostavlja se da smo se za isto toliko popeli i u grupi zemalja sa sličnim, srednje-višim nivoom dohotka. Dakle, baš u svojoj kategoriji, tamo gde je konkurencija najjača.

U odnosu na svoje 53. mesto, Srbija je bolja u 4 kategorije: infrastruktura (35), znanje i tehnološki output i tržišna sofisticiranost (41), humani kapital i istraživanje (51). Međutim, usporile su nas lošije vrednosti, a naročito kada su u pitanju kreativni outputi (92). U poslednjem baš mučimo muku.

Ako kopamo dublje po izveštaju, još bolje se vidi – ne uspeva nam da pretvorimo vrlo dobre inpute u inovacione rezultate. Prošle godine, bili smo 55. što se tiče inputa, a sada smo na 41. mestu, što je skok od 14 pozicija. S druge strane, kod inovacionih rezultata, pali smo za 6 pozicija, na 64. mesto. Ozbiljan nesklad. Ova situacija je uobičajena kod zemalja koje su bogate resursima i pokušavaju agresivno da se transformišu (UEA, Saudi Arabija, Katar…). Samo što mi nemamo naftu!

Ako se udubimo u indekse i subindekse, stvar postaje baš složena. Negde je naša pozicija više određena nazadovanjem drugih, nego nečim što smo dobro radili. Tako realan pad nekih vrednosti, na primer, nije bio praćen pogoršanjem pozicije, a negde je došlo i do rasta.

Kod humanog kapitala i istraživanja, imamo pad vrednosti indeksa (za 2,3%), ali smo tu popravili poziciju za 1 mesto. Slično se desilo u okviru domena institucija, sa boljim ocenama državne efektivnosti (bolji za 3 mesta) i vladavine zakona (za 4 mesta), gde smo relativno dobri i zbog toga što zemlje koje su nam glavni konkurenti imaju ozbiljnije probleme.

U pogledu infrastrukture, na primer, imamo skok za 3 mesta (na 35. poziciju globalno) uz vrlo mali rast vrednosti indeksa (1,4%). Kad se uđe dublje, na nivo subindeksa, stvari se prilično komplikuju. Na primer, uprkos solidnom poboljšanju po pitanju ekološke održivosti (8,8%), baš tu smo pali za čak 4 pozicije.

Kod onog što bi trebalo da nas veoma zanima, poslovne sofisticiranosti (od svih inputa, to nam je najveća prepreka rastu inovativnosti), pali smo za 3 mesta, ali imamo blag rast vrednosti indeksa (1,1%). Treba biti realan – drugi su bili bolji, ali i mi idemo unapred.

U domenu tržišne sofisticiranosti, skok je veliki: sa 83. na 41. poziciju. Iskreno, to je pre svega posledica metodoloških promena, veće dostupnosti podataka. Složićete se, teško da smo ostvarili toliki napredak.

Output ukazuje na ogromne razlike. Kod tehnološkog i outputa zasnovanog na znanju, mi smo na visokom 41. mestu – za 1 mesto bolji u odnosu na 2022. godinu. S kreativnim outputom, situacija je suprotna – imamo pad vrednosti indeksa od 8,8% i pad pozicije od čak 16 mesta. A nema ni metodoloških promena na koje možemo da se žalimo.

Dobri smo, ili nismo?

Ako GII posmatramo samo kao rang-listu, jesmo dobri. Popeli smo se za 2 mesta. Ako ga posmatamo kao alat, vidimo da imamo više stubova gde rastemo (4) nego onih u kojima beležimo pad. Opet smo dobri, ali je taj pad bio veći od rasta. U riziku smo od stvaranja neravnoteže među domenima, koja može da povuče ceo sistem na dole. Nesklad inputa i outputa, o kom smo gore pisali, može da znači da “naše vreme tek dolazi”. Međutim, ne bi trebalo da ga čekamo, bolje je da ga shvatimo kao alarm i radimo.

Jasno, izveštaj GII se može dugo i detaljno proučavati, a mnoge finese se mogu različito tumačiti. Ako vam je potrebna detaljnija analiza, slobodno se javite. Svejedno, ako tražimo put za napredovanje, stvar je jasna – to su stvari u kojima smo najslabiji.

Nisu se desile nikakve senzacionalne promene, pa su i zaključci isti kao i u prošlom izveštaju. Koliko god pričali o inovacijama i brzim promenama, ako govorimo o privredama u svetu, ipak je to trka na duže staze, a glavni “takmac” je svako sam sebi. Niko nas ne može “pogurati”, ali ni odmoći koliko mi sami sebi.

Šta sad?

Baš prošle godine sam pisao o tome kako se procenjuje da bi, na trenutnom nivou razvoja inovacionog ekosistema u Srbiji, i malo zamišljeno unapređenje u periodu od nekoliko godina, moglo da donese veliki skok. Da li novi izveštaj treba da tumačimo tako da je taj skok počeo? Prošle godine su postojale osnove i da se, kao u sportu, “žalimo na sudije”, tj. na metodologiju. Sada je obrnuto (opet kao i u sportu), pa nas je baš ta ista metodologija “pogurala”. Najbolje je ipak da izvučemo pouke, iskoračimo iz svih “zona komfora” i fokusiramo se – ne na mesto na rang-listi, nego na svoje slabosti.

A GII nam uporno, iz godine u godinu, šapuće dve stvari: kreativni outputi i poslovna sofisticiranost, kreativni outputi i poslovna sofisticiranost, kreativni outputi i poslovna sofisticiranost…

Mi u ICT Hub-u smo poslušali. Zato projekat “Srbija inovira” koji implementiramo uz podršku USAID-a, već uveliko okuplja čitav ekosistem na stvarima koje nam mogu doneti baš to što globalna konkurentnost traži od nas.

Hajde da radimo. Globalni indeks inovativnosti neka meri. A mi da se hvalimo!

Izvor: Netokracija