U Belexpocentru, 30. oktobra 2018. godine, održana je prva konferencija na temu korporativnih inovacija, u organizaciji ICT Hub-a. Dan je započet postavljanjem tona konferencije kroz tri programska stuba koja su predstavila prva tri govornika – Eliot Susel iz kompanije Lean Startup Co, Sonja Kresojević, co-founder kompanije Spinnaker i Heloise Ardley, ekspert za digitalne tehnologije, proizvode i iskustvo korisnika. Inovaciona disrupcija velikih korporacija, novi poslovni modeli preuzeti od startapa, strategija inovacije i interna kultura koja otkriva i podstiče ‘interpreneurs’ u kompanijama su ključne tačke do kojih su se prva tri govornika dotakla, postavljajući ton i raspoloženje konferencije.
Pored standradnog programa konferencije, ICT Hub je okupio i mnoge startape, inovatore, preduzetnike i ljude koji rade na inovativnim tehnologijama u Srbiji da svoje proizvode izlože u Expo delu konferencije. Posetioci su, u pauzama, imali priliku da vide kako rade 3D štampači, proćaskaju sa Weaver čet-botom, koji je razvila kompanija Saga ili da se upuste u svet virtuelne realnosti. Pored njih, u Expo delu su se našli i ‘’zeleni’’ startapi Solagro, Urbi:Go, E-prime bicikli, i mnogi drugi. Na taj način je omogućeno da se posetioci na licu mesta sretnu sa inovativnim projektima i upoznaju sa novim tehnologijama.
Kako se priroda poslovanja promenila i šta možemo da uradimo po tom pitanju
Nakon uvodnih reči organizatora – Dejana Ranđića, generalnog direktora ICT Hub-a i Dušana Vukanovića, menadžera poslovnog razvoja i inovacija u ICT Hub-u, kao i ministra za inovacije, Nenada Popovića i ambasadora SAD-a u Srbiji, Kyle-a Scott-a, prisutnima se obratio Eliot Susel, viši član naučnog osoblja u kompaniji Lean Startup Co. Ova kompanija predstavlja centralni hab učenja naprednih upravljačkih praksi koje transformišu kulturu.
Eliotovo obraćanje nije bilo klasično – jer smo u duhu konferencije rešili da program otvorimo live uklučenjem za koje je Eliot morao da ustane u 4 ujutru po vašingtonskom vremenu. Ali to ga nije sprečilo da neverovatnom energijom, oštroumnim komentarima I britkim šalama podigne atmosferu I oduševi publiku od preko 350 ljudi. On je svoj govor posvetio praktičnoj primeni startup načina poslovanja koji velike korporacije sve češće počinju da usvajaju. Istakao je koliko se struktura poslovanja promenila a koliko zapravo struktura organizacija nije ispratila tu promenu – što je suštinska prepreka inovacijama koje su smislene. Kao osnovu transformacije i sprovođenja inovacija, istakao je četiri stavke: ljudi, kultura kompanije, procesi i odgovornost, naglašavajući koliko je važno da, ukoliko korporacije žele da uzmu ono najbolje od startap metodologije i funkcionisanja, na ove stvari moraju da obrate pažnju. Ali čak iako se korporacija usudi da zagazi na neutabane staze inovacije, slučaj koji se sreće često jeste zaletanje kompanija i brzi, neuspešni pokušaji da se za kratko vreme naprave velike promene. Eliot je zaključio svoje izlaganje skretanjem pažnje na to da korporacije moraju biti oprezne pri donošenju odluka koje se tiču inovacije, jer najlakše rešenje nije uvek najbolje. Za dugotrajnu promenu i usmeravanje ka otvorenom mindset-u, potrebna je izmena načina razmišljanja i ponašanja cele organizacije, ali mora poći od samog vrha.
Vrh od koga treba da krene pomenuti impuls za inovacije mora da stvori okruženje – ekosistem, koji je potrebno strateški usmeravati kroz formulisanje odgovarajuće inovacione strategije. Upravo o tome je govorila Sonja Kresojević, suosnivač kompanije Spinnaker, sa višegodišnjim iskustvom u radu sa Fortune 500 kompanijama u Americi i Velikoj Britaniji, koja je takođe bila govornica na prvom Corporate Innovation meetup-u. Zašto je strategija toliko važna, govori činjenica da je prosečno zadržavanje kompanija na Fortune 500 i sličnim listama kraće nego ikad, a trenutno iznosi oko 20 godina. Da bi kompanije ostale aktuelne u vreme brzih tehnoloških promena, potrebno je da nauče kako brzo da se prilagode promenama. Neophodna je izmena kompletnog DNK kompanije, načina na koji razmišljamo i kako se ponašamo, rekla je Sonja. Kompanije se trude da inoviraju i budu u korak sa trendovima, ali veoma često se sreće slučaj nepostojanja inovacione strategije, koja može da bude kamen spoticanja za napredak organizacije. Bez strategije, ideja izgleda poput gužve u saobraćaju. Dakle, neophodno je odabrati pravu strategiju, ali ne treba je organizovati na tradicionalan način. Najveće kompanije nisu imale bolju tehnologiju od drugih, već dobru strategiju i pravi plan, zaključila je Sonja.
Nastavak konferencije je pripadao onima koji će biti ključ za sprovođenje transformacija i inovacione strategije, a to su upravo ljudi! Inovacija nije samo ideologija, već ljudi koji je žive i sprovode. Heloise Ardley je ekspert za digitalne proizvode, tehnologije i korisničko iskustvo sa dugom karijerom i upravo ona se dotakla teme važnosti kulture i ljudi u korporacijama koje su dotaknute disrupcijom inovacija.
Heloise je isticala važnost kulture internog preduzetništva u kompanijama, kako je izgraditi i podstaći promenu načina razmišljanja zaposlenih. Ona je prisutnima direktno poručila da postavljaju pitanja, kada god to mogu, jer je to najbolji način za razumevanje ljudi, procesa, kompanije i svoje uloge u široj slici. Svakoj organizaciji je u interesu da na tržište izađe što pre sa novim, inovativnim proizvodima, ali tradicionalna ograničenja velikih kompanija mogu znatno usporiti ovaj proces. Kada uključimo u to inovacije i koncept agilnog poslovanja, stvari postaju još komplikovanije, zbog toga što je potrebno uskladiti mnogo faktora u isto vreme – sve to sa ciljem da bi se optimizovao proces rada. Ali dok se to ne desi, zaposleni se mogu naći u stanju haosa. Ukoliko kultura i način razmišljanja zaposlenih nisu u skladu sa pokušajima inoviranja, oni neće dati očekivane rezultate. Heloise je podstakla sve prisutne da upravo oni budu pokretači promena uz poruku da se edukuju konstantno – čitajući, gledajući kvalitetne govore online, odlascima na konferencije i umrežavanjem.
Kako korporacije u Srbiji zaista inoviraju? Primeri iz prakse lokalnih i regionalnih lidera
U drugom delu programa, nakon postavljanja tri ključne teme konferencije, na red su došli primeri iz prakse. Konferencija je poslužila kao idealno mesto za diskusiju na temu ,,Kako korporacije u Srbiji inoviraju?’’. Na ovoj panel diskusiji su učestvovali Ivana Mihajlović, HR direktorka kompanije Direct Media, Ljubiša Egelja, direktor marketinga uSociete Generale banka – danasOTP banka Srbija i Janez Križan, direktor digitalne transformacije i inovacija u kompanijama A1 SlovenijaiVip Mobile. Diskusiju je moderirao Dušan Vukanović, menadžer poslovnog razvoja i inovacija u ICT Hub-u. U okviru razgovora, učesnici su se osvrnuli na to kako inovacije izgledaju unutar njihovih kompanija, kao i u kakve su se poduhvate već upustili. Societe Generale banka – danasOTP banka Srbija je, u saradnji sa domaćim startapom Paušal, razvila paket Sinhro. U ovom slučaju, banka je iskusila product co-development način rada, i pristupila razvoju projekta po metodologiji startapa. Trenutno je aktuelan i projekat, Vip IoT Challenge – Digitalizuj društvo!’’, koji predstavlja inicijativu koja pokreće i podstiče inovacije u domenu digitalizacije i automatizacije svakodnevnih procesa. Deset timova kreira IoT (Internet of Things) rešenja, koristeći Narrowband-IoT tehnologiju. Njima je pružena stručna mentorska podrška i pristup dobro opremljenim laboratorijama u kojima mogu da testiraju svoja rešenja u realnim uslovima. Kompanija Direct Media je organizovala interno takmičenje pod nazivom ,,Challenge Direct Media’’, pomoću kog su podstakli svoje zaposlene da se prijave na konkurs sa svojim inovativnim idejama. Ovaj vid internih događaja ima za cilj promenu kulture zaposlenih.
Konferencija je nastavila tok prikazivanja dobrih praksi u domenu inovacija i posle panel diskusije usledila su tri case study-ja kompanija koje već neko vreme u svoj DNK upliću inovativne niti.
Nebojša Bjelotomić iz kompanije Saga i Nebojša Jovanović iz Raifeissen banke predstavili su chatbot Weaver, koji je razvijen za potrebe Raifeissen banke, a funkcioniše po principu veštačke inteligencije. Problem koji ovaj chatbot rešava jeste velika opterećenost call centara i korisničkog servisa banke. Automatizovanjem prve interakcije korisnika sa bankom, znatno se smanjuje obim posla zaposlenih u korisničkom servisu a kvalitet usluge raste. Na ovaj način se omogućava više dostupnih linija u realnom vremenu.
Milica Jović, iz kompanije Nelt i Đorđe Filipović, iz kompanije 30hills predstavili su zajednički projekat, tačnije platformu koju su kreirali pomoću design thinking metodologije, kao i lean i agile product development-a, napravljenu sa ciljem prikupljanja relevantnih podataka o potrebama zaposlenih u kompaniji.
Imali smo priliku da čujemo i Tatjanu Jovanović iz kompanije Philip Morris International koja je predstavila koncept FastForward. Osnova ovog koncepta jeste promena od pristupa kom je u fokusu brend – kako je kompanija ranije poslovala, ka pristupu u čijem se centru nalaze krajnji korisnici. Kada je u pitanju prvi pristup, na red prvo dolazi izvršenje. Proizvod se kreira pa tek onda daje korisnicima na testiranje. Kod pristupa u čijem se fokusu nalaze krajnji korisnici, početni korak je empatija, a ceo proces se znatno razlikuje jer je put od ideacije do realizacije proizvoda propraćen istraživanjem, razgovorom sa korisnicima i istraživanjem njihovih potreba, da bi ono što iz toga rezultira bio proizvod koji je istinski user centric.
Pogled na praksu inovacionog konsultanta i šta sve ona podrazumeva
Velika završnica je posetiocima Corporate Innovation konferencije otkrila kako to zapravo izgleda biti inovacioni konsultant – ili neko ko je prošao sve faze inoviranja u kompanijama i sada zna dovoljno da može da na tu temu savetuje druge. Marius Starcke, partner u austrijskoj kompaniji WhatAVenture je u samoj završnici konferencije oduševio svojom energijom ali i informacijama koje je podelio sa prisutnima. Izneo je primer edukativnog putovanja, koje kompanije sa kojima se sarađivao organizuju. Koncept je da se jedan tim pošalje u silicijumsku dolinu, sa ciljem da se iz nje vrate puni novih ideja i planova. Paradoks jeste da je ovakav vid putovanja retko uspešan, zbog toga što se uglavnom posete kancelarije par tech giganata i obiđe njihov prostor za rad, bez zalaženja u metode rada i pozadinu koja stoji iza uspeha dotičnih kompanija. Mariusova poruka jeste da ne treba ulagati u ovakva putovanja, već u razvoj zaposlenih i edukaciju na domaćem terenu, koristeći naravno dobre primere iz prakse. On je takođe pomenuo i značaj kros-funkcionalnih timova, koji su sačinjeni od ljudi koji vladaju različitim veštinama, što u korporacijama gde je uobičajen sistem organizovanja ljudi u ’silose’ umesto mešanja različitih odseka nije uobičajena praksa. U trenutku kada se u takvom jednom timu nađu HR, neko iz marketinga, IT-ja, product development-a i finansija, vidici se šire, ideje se lakše razmenjuju i umnožavaju, realizacija je olakšana – dakle domet takvog tima je daleko veći. Jedna od stvari koje je Marius istakao jeste da svaka kompanija mora da ima jednu ekstravagantnu osobu, a kao primer je naveo zaposlenog u kompaniji Deutsche Bahn, čija je funkcija,,Head of Moonshots’’. Uloga te osobe jeste da motiviše, inspiriše, organizuje druženja i bude iskra koja zapali zaposlene u trenucima kada im je to potrebno.
I za sam kraj, prisutnima se na prisustvu zahvalio izvršni direktor ICT Hub-a Kosta Andrić. On je naglasio da ova konferencija za ICT Hub znači jedan veliki početak, da su ovakva okupljanja i razmene znanja i iskustava ključna za uspeh i rast inovacionog ekosistema Srbije i regiona kao i da su u planu brojni događaji koji će detaljnije obrađivati temu korporativnih inovacija, među kojima je i Corporate Innovation Meetup u ICT Hub-u.
Šlag na torti velike završnice bio je i rođendan koleginice koji smo proslavili na bini, uz duvanje svećica i rođendansku pesmu – što je sjajan i simboličan početak održavanja Corporate Innovation konferencije koja je zamišljena da bude godišnji događaj.
Vidimo se 30. oktobra 2019. godine da ponovo povežemo lokalne, regionalne i svetske inovatore, pokrenemo, inspirišemo i motivišemo kompanije i pojedince koji inoviraju i osnažimo celokupni inovacioni ekosistem!
