Protekle dve godine naučile su nas da treba biti spreman na sve.Da li su nas naučile i kako stvoriti okruženje koje će omogućiti više sigurnosti, više znanja, više saradnje i komunikacije, koje će dati više vrednosti za sve učesnike nego što bi svako od njih za sebe stvorio? Okruženje koje će omogućavati i inovacije i razvoj.
Da li je organizovanje u ekosisteme budućnost poslovanja?
Ekosistem je reč koju koriste mnogi. Konteksti upotrebe su različiti i stiče se utisak da je to nova popularna reč, buzzword, koja svako povezivanje ili umrežavanje diže na viši nivo i dodaje vrednost, ozbiljnost i autoritet zajednici koja sebe vidi na taj način.
Međutim, ekosistem jeste reč koja možda i najbolje oslikava budućnost poslovanja, budućnost funkcionisanja i način na koji će kolektivi moći da obezbede više vrednosti za svoje kupce ili korisnike.
Ekosistemsko razmišljanje se sve više smatra neophodnim. Istraživanje je pokazalo da se čak 68% korporativnih poslovnih lidera slaže da su ekosistemi i partnerstva jedini način da se postigne uspeh na tržištu.
Poslovni ekosistemi mogu imati svojih prednosti u odnosu na alternative poput integrisanog modela razvoja, hijerarhijskog lanca snabdevanja ili modela otvorenog tržišta, što zavisi od momenta razvoja neke organizacije, proizvoda ili usluga i univerzalnosti i rasprostranjenosti neke tehnologije. Da li je vreme da se all in house razmišljanje menja.
Još 1993. godine, James F. Moore upotrebio je izraz poslovni ekosistem i označio ga kao mrežu organizacija i pojedinaca koji zajedno razvijaju svoje sposobnosti i uloge, i usklađuju svoje investicije kako bi stvorili dodatnu vrednost i/ili poboljšali efikasnost.
Prva asocijacija na ekosistem verovatno vam je do skoro bila samo priroda i načini na koji biljni ili životinjski svet funkcioniše. Njihovu savršenost pripisujemo zakonima prirode i ne obaziremo se na to koliko upravo na tom primeru možemo da naučimo. Prva lekcija je njihova rezilijentnost. Slede lekcije koje nas uče poštovanju razlika, zajedništvu i sagledavanju sličnosti, saradnji na obostranu korist.
Rezilijentnost kao sposobnost brzog prilagođavanja i ponovnog uspostavljanja poslovanja bila je ključna u protekle 2 godine. Ekosistemsko povezivanje omogućavalo je brže stajanje na noge ukoliko je unutar ekosistema postojao širok spektar činilaca iz različitih domena, ukoliko je bilo raznolikosti uloga, znanja i vrednosti, uz veoma bitan faktor u vidu uspostavljenih procedura, međusobnih odnosa i tipa hijararhije ili otvorenosti ka novim partnerstvima.
Vaše poslovanje ima koristi od postojanja drugih organizacija, čineći poslovni ekosistem mnogo više od vaših dobavljača i kupaca.
Istina je da ipak među ljudima, naročito na polju poslovanja, stvari stoje malo drugačije, komplikovanije, mnogo više uslovljene složenim odnosima svih stejkholdera jednog sistema, kao i samom prirodom čoveka. To je i razlog zašto i organizovanje u poslovne ekosistema često ne dolazi prirodno, već je potrebno steći određene veštine ili se prepustiti sada već postojećim procedurama koje olakšavaju ovu vrstu umrežavanja. Jednostavnije rečeno - i to se uči.
Takođe, ulazak u neki ekosistem ili oformljavanje nekog poslovnog ekosistema sa sobom nosi i brojne izazove: kako naći balans i zadržati neki stepen kontrole nad suštinski nezavisnim činiocima, kako pomiriti različite ciljeve, kako ustanoviti jasna pravila, standarde i norme koje se uspostavljaju na transparentan, inkluzivan i pravičan način i prilagođavaju se kako se ekosistem razvija. A opet zadržati fleksibilno okruženje koje pogoduje razvoju i inovacijama i omogućava dobit svim članovima.
Živimo u nikad povezanijem svetu. Načini komunikacije dovedeni su do, rekao bih, savršenstva, prepreke su uklonjene. Jednosmerna komunikacija prešla je u dijalog, a onda je zahvaljujući internetu, društvenim mrežama i aplikacijama poput Zoom-a obrisana i prostorna, pa i vremenska barijera. Uz sada već izvesnu i metaverse budućnost, mogućnosti će biti još i veće.
Komunikacija kao verovatno najvažniji uslov svake saradnje je postala laka i dostupna. Vreme je da se iskoriste sve prednosti tako umreženog društva, da iz toga proizađe stvaranje jakih poslovnih ekosistema koji će svojim činiocima omogućiti više vrednosti nego što bi bilo koji od njih samostalno mogao stvoriti.
Ono što je još jedna od ključnih odlika poslovnog ekosistema je da kao rezultat uspe da stvori, ne samo vrednost za svoje članove, već i za krajnjeg korisnika. To je upravo ono što ga razlikuje od prirodnih ekosistema. Takođe, ekosistem nije ni prost odnos kupca i prodavca. To je simbioza koja stvara dodatnu vrednost, kroz složen odnos u kome postoji saradnja, ali i takmičenje, liderstvo i složena struktura odnosa i veza svih članova.
Ovakav način partnerstva uzima primat u odnosu na druge dve strategije razvoja: samostalni razvoj ili kupovina onih koji mogu kompaniji dati dodatu vrednost. Samostalni razvoj traje previše dugo u trenutnom neprekidnom stremljenju ka promenama i inovacijama, dok je strategija kupi često preskupa. U međuvremenu, tradicionalne tehničke i operativne prepreke koje su otežavale modele partnerstva ranije, dramatično su smanjene i upotrebom cloud tehnologije. Poslovni ekosistem postaje ključni faktor uspeha u reagovanju na poremećaje, ubrzavanju inovacija, reagovanju na promenljive potrebe kupaca, pruža agilnost, otkrivajući nove izvore vrednosti i podstičući rast.
Odnosi činilaca u okviru ekosistema mogu biti različiti, to mogu biti klasični savezi, može ih vezivati rad na zajedničkoj intelektualnoj svojini ili međusobna razmena podataka, mogu se javiti inicijative za ko-brendiranje. Motivi mogu biti i udruživanje snaga sa drugim entitetima radi zajedničkog uspeha, usklađivanje sposobnosti, deljenje resursa, pospešivanje intenziteta saradnje, deljenje znanja ili poboljšanje skalabilnosti.
Jedan od primera može biti ekosistem pametnih uređaja. Nekoliko proizvođača hardvera i softvera koji se međusobno takmiče vertikalno, međusobno se dopunjuju horizontalno duž lanca vrednosti kako bi isporučili ekonomsku vrednost kao krajnji rezultat.
Koliko je neki sistem uspešno funkcioniše može se i izmeriti. Merljivi faktori uspeha zavise i od ciljeva i složenosti ekosistema i svaki ekosistem može imati svoje kriterijume po kojima sebe vrednuje.
Ključna su 3 faktora:
- Kreiranje zajedničke vrednosti koja prevazilazi vrednost koju može stvoriti svaki od činilaca.
- Zajedničko delovanje i neiskakanje iz zajedničkih ciljeva
- Poštena i fer podela vrednosti
Kao što sam vać naveo, ekosistemsko razmišljanje se uči. Naročito kada je reč o stupanju u one ekosisteme koji nisu generički, poput države, gde neka organizacija već “prirodno” pripada i manje više je primorana da u njima egzistira.
Druga vrsta su ekosistemi kojima organizacija svesno odlučuje da priđe i u tim situacijama treba sagledati sledeće faktore:
- Strategiju pozicioniranja u okviru ekosistema: liderska pozicija, činilac koji unosi promene, ima svoju nišu ili želi da vodi ostale učesnike.
- Otvorenost i tip ekosistema: privatni, javni ili hibridni, kao i koji su načini prihvatanja novih činilaca i novih ideja.
- Raznolikost i načini uticaja novih tehnologija ili novih članova koji donose promene.
- Tip veza unutar ekosistema u vremenu kada smo povezaniji nego ikada i nema razloga da više komunikacije ne donese i više vrednosti, ako su veze pametne i nema šumova.
- Razmena vrednosti i pri tom ne mislim na novac, već na razmenu informacija, pozicija, usluga, svih nematerijalnih dobara.
- Raznolikost domena i postojanje činilaca iz naizgled nekomplementarnih industrija.
- Mogućnost saradnje sa drugim ekosistemima kojima organizacija istovremeno pripada.
- Zastupljene tehnologije i strateška implementacija koja omogućava ostvarivanje dugoročnih ciljeva.
Ukoliko pak krećete od nule i zadatak je kreiranje novog ekosistema, Giles Morgan, Fortune500 savetnik i Entrepreneur in Residence u Etch Horizon, savetuje da sebi postavite sledeća pitanja:
- Koji problem želite da rešite?
- Koje organizacije su vam na tom putu potrebne?
- Da li i konkurenti mogu biti deo vašeg ekosistema?
- Ko će biti lider?
- Kako generisati vrednost?
- Kako će se razmena vrednosti odvijati unutar ekosistema?
- Kako pomiriti staro pitanje šta je starije, kokoška ili jaje?
- Kako ekosistem može vremenom rasti i koliko je dinamičan?
Organizacija koja je u centru i koja postavlja najpre sebi sva ova pitanje je kreator ekosistema, ali ta organizacija nikako ne može sama. Ostali neophodni činioci su organizacije koje će doneti operativnu vrednost, zatim one koje će omogućiti prilagođavanje nesigurnim okolnostima, druge partnerske organizacije koje kreator može pozvati u ekosistem na osnovu već ostvarenih saradnji u prošlosti, kao i činioci sa tržišta koji direktno komuniciraju sa krajnjim korisnicima.
Na taj način stvara se poslovni ekosistem koji čini dinamična grupa uglavnom nezavisnih ekonomskih igrača koji kreiraju proizvode ili usluge koji zajedno čine koherentno rešenje.
Kao premere mogu navesti, u domenu transporta Uber, u domenu turizma Airbnb ili TripAdvisor, u domenu prodaje Amazon ili eBay. Sve ovo su primeri gde je platforma i neka vrsta digitalnog koncepta tačka okupljanja, što naravno nije obavezno, ali primećujemo da je veliki broj najuspešnijih ekosistema danas upravo na ovaj način koncipiran. Ti ekosistemi nazivaju se i Transaction ekosistemi. Nasuprot njima, postoje Solution ekosistemi koji su nešto jednostavniji, koji u centru okupljanja imaju neki proizvod, uslugu ili inovaciju i obično postoji kompanija koja je kreator i oko nje okupljeni saradnici koji svaki na svoj način daju doprinos u realizaciji ciljeva kreatora. Primeri ove vrste ekosistema mogu biti ekosistem 3d štampe, pametnih uredjaja, kartičarski ekosistemi.
I da odgovorim na početno pitanje, zašto je sada tema poslovnih ekosistema toliko u fokusu?
Sa jedne strane, digitalizacija olakšava modularnost i omogućava otvorenije modele upravljanja, dok sa druge strane, upravo iz tog razloga javlja se i potreba za koordinacijom među igračima, čineći poslovne ekosisteme modelom upravljanja koji se tu veoma dobro uklapa i koji omogućava pristup širokom spektru mogućnosti, pogodan je za brzo skaliranje i odlikuje ga fleksibilnost i otpornost. Odlike poslovanja koje u trenutnim okolnostima deluju kao apsolutno neophodne.
Ipak, ukoliko ste u ulozi menadžera i donosite ovu odluku, pažljivo procenite da li je poslovni ekosistem dobro okruženje za vas. Ako je vaše poslovno okruženje prilično predvidljivo, ako vaš proizvod ili usluga zahteva dobro kontrolisano interno okruženje, ako imate mogućnost fleksibilnosti kada su dobavljači u pitanju, ako se možete osloniti na interne mogućnosti za pokretanje, skaliranje i prilagođavanje vaše ponude, drugi modeli upravljanja kao što su vertikalna integracija, hijerarhijski lanac snabdevanja ili čak otvoreno tržište mogu biti bolji izbor.
