Sigurno ste nekada razmišljali šta će se desiti kada postanemo poznati?Desiće se promena svega što kompanija poznaje, sa postojeće putanje ćete ući u potpuno novu orbitu, a ovo će zahtevati da ljudi dosta toga što znaju i imaju od navika zaborave i usvoje potpuno nove načine rada i razmišljanja
Zamislite da stojite u dugačkom redu koji se već neko vreme ne pomera: u momentu želite da istupite i vidite šta se dešava napred i zašto red stoji, ali se, isto tako, plašite da ćete zbog toga izgubiti svoje mesto… Nastavljate da čekate – novo dešavanje, neku promenu, potez onih ispred vas. Istovremeno, oni iza koji su se drznuli da se pomaknu saznali su nešto novo i već su doneli odluku o tome šta će sledeće uraditi. Ako čitavu priču prevedemo u sferu biznisa, ta vrsta proaktivnosti garantuje prednost, prostor za naredni potez i potencijalni put ka uspehu – onom koji će biti aktuelan i sto godina kasnije.
Većina nas ne razmišlja dugoročno, jer to smatramo obavezom i opterećenjem, ali se tome treba okrenuti s vremena na vreme kao specifičnom eksperimentu koji nas može nagnati da počnemo da razmišljamo na drugačiji način, jer fokus na trajanje čini da postanemo manje popustljivi prema prolaznim i privremenim uticajima. Leri Pejdž i Sergej Brin gradili suGuglsa dugoročnom perspektivom, Mark Zakerberg, i pored svih skorašnjih dešavanja,Fejsbukvidi kao poslovni poduhvat koji će ga zaokupljati još decenijama, a Džef Bezos stalno podseća svoje akcionare daAmazonrazvija kao kompaniju koja je stvorena da traje, a ne egzistira od jednog do drugog kvartala.
Međutim, onda na scenu stupa nerešiva jednačina: kako razmišljati dugoročno i ne obazirati se na prolazne faktore uticaja, ali i biti svestan trenutka i voditi biznis koji odgovara na postojeće potrebe, sada i ovde? Šta je sve, zapravo, potrebno kako biste već danas krenuli da gradite kompaniju koja će da traje i sutra, i sledećih sto godina?
Rešenost da se izborite za promenu koju želite da vidite
Stub strategije vaše kompanije predstavlja fokus na korisnika i sada je to već svima jasno i svuda se kao krilatica promoviše. Nova inicijativa za digitalnu transformaciju u punom je jeku. Vas i još nekoliko kolega poslali su na najnovije treninge iz oblasti Design Thinking-a i Agile metodologije. Postavljen je novi direktor za inovacije, koji upravlja gotovo nepostojećim timom. Pompezno se najavljuje lansiranje više inovativnih projekata do kraja godine, a na konferencijama se govori o tome kako kompanija postaje sve više kao startap i tehnološko unapređeni poslovni sistem. Ostavljate stare prakse za sobom, nove odmah stavljate u upotrebu i sve je to strateški postavljeno.
U realnosti, situacija je drugačija i očekivanja su – prvo rezultati, a potom ulaganja. Izgovor je uvek da morate biti sigurni da će nešto novo da radi pre nego što uzdrmate svoje jezgro. Možda ste nekad i pokušali da inovirate, ali baš taj jedan put nije bio uspešan, pa ste odmah ustuknuli. Onda ste sledećeg puta angažovali i svetski priznate konsultante, koji su se pojavili sa gomilom parametara, procena i prognoza, ali i idejom da naprave laboratoriju za inovacije gde će inovirati neki drugi konsultanti, koje oni preporuče. Uveravate se da je to dovoljno za sada, ali već dugo sebi vrtite istu priču o tome kako je biti inovativan odlična ideja, dok god se ne uzburkava kompanijska kultura koja, jednostavno, nije formirana tako da toleriše neuspeh. Zato ostajete u mestu, na autopilotu i krpite iste, postojeće sisteme, proizvode i usluge, vršeći prioritizaciju na osnovu zastarele kompanijske politike, unutar svojih silosa.
Hrabrost da dođete do ciljeva i uspeha koje želite da ostvarite
Čekanje u redu koji se ne pomera neće napraviti inovaciju. Ona zahteva pokret i delovanje, spremnost na iskorak i promenu i – najvažnije – spremnost na sve što promena sa sobom donosi. Možda mislite: a šta će se desiti kada postanemo uspešni? Desiće se promena svega što kompanija poznaje, sa postojeće putanje ćete ući u potpuno novu orbitu, a ovo će zahtevati da ljudi dosta toga što znaju i imaju od navika zaborave i usvoje potpuno nove načine rada i razmišljanja. Potrebno je biti hrabar, pa posle zamišljanja ovakog scenarija i razumevanja obima posla koji je pred vama – ne odustati odmah od bilo kakve inicijative za inovacijom, koja je proveren način da se obezbedi relevantnost u vremenu koje dolazi.
Ako se pak desi da ne ustuknete od izazova i ostanete privrženi promeni koja će vašu kompaniju učiniti prilagodljivom na sve što novih sto godina postojanja pred nju može da postavi, mora da se krene od istraživanja novih problema u novim sredinama, kako bi se pronašli oni vredni rešavanja. To zahteva drugačiji stil liderstva i podrške, ali i kreiranje novih definicija uspeha.
Hrabrost da se načini prvi iskorak ono je što vas vodi prvom malom eksperimentu, gde niste sigurni šta će se zapravo desiti, ali dobra stvar je što je rizik od neuspeha visok onoliko koliko i šansa da ćete naučiti nešto novo, pa tako svaki sledeći korak postaje sve sigurniji i u nekom momentu će vas nesumnjivo dovesti do prve značajnije pobede.
Sve što tada treba da uradite jeste da od toga napravite repetitivni proces, kako biste, kada se u jednom momentu osvrnete, shvatili da je sve drugačije, ne samo vaši proizvodi i usluge već i ljudi, procesi i sistem, koji je sada predodređen da niže uspehe.
Tada stvari od komplikovanih postaju dosta jednostavnije, a vi od tromog sistema okretni tržišni igrač, koji služi kao inspiracija svima onima koji nastoje da otkriju šta je to što treba da rade danas kako bi sutra osigurali svoju budućnost. Možda isprva neće prepoznati niti moći da sagledaju sve kroz šta ste morali da prođete na tom putu, ali za sto godina jedina merljiva stvar će biti taj uspeh koji ste teškom mukom postigli, ali i očuvali.
Izvor: BIZLife Magazin
