Objavljeno je novo izdanje Globalnog indeksa inovativnosti (GII). Ponovo je vreme za poređenja - sa regionom, svetom, sličnim ekonomijama, samim sobom od prošle godine. Kako stojimo? Nema prostog odgovora, ali evo tizera: uopšte nije loše.
GII je, otkako ga je WIPO (Svetska organizacija za intelektualnu svojinu) iz Ženeve pre sedamnaest godina pokrenula, izrastao u važan instrument u kom ekonomije sveta gledaju gde su, kako im idu inovacije, gde su kome prednosti i prostori za napredak… Ovogodišnji izveštaj obuhvata 133 zemlje, čime je pokriveno 92,8% svetske populacije i 97,5% globalnog GDP-a. U odnosu na 2022, 20% više zemalja koristi GII kada postavlja nacionalne strategije i razvija svoj inovacioni ekosistem.
I ovoga puta, izveštaj sadrži neke metodološke novine, ali osnova je ista: gleda se napredak po pitanju institucija, infrastrukture, humanog kapitala, istraživanja i razvoja, poslovne i tržišne sofisticiranosti, tehnoloških rezultata i kreativnih outputa. To je sedam “stubova” sa svojim mnogim podstubovima i indikatorima.
Dobra pozicija na ovoj rang listi znači da imate jaku ekonomiju zasnovanu na znanju, da ste konkurentniji, da imate vrednije proizvode, bolje uslove za inovacije i biznis, bolje poslove i plate, pa i srećnije ljude i stvari kao što su turisti koji vam dolaze da vam ostave novac.
Da se podsetimo prethodnih godina…
Pre dve godine, izgledalo je da unapređenjem od 5% u naredne 4 godine možemo da ostvarimo značajan skok, za deset ili više pozicija. Bili smo 55 od 132 zemlje. U prošlogodišnjem izveštaju, imali smo više stubova u kojima smo napredovali od onih u kojima smo zabeležili pad. Videli smo i rizik stvaranja neravnoteže među domenima, nesklad inputa i outputa, koji može da povuče na dole ceo ekosistem… Zaključili smo da, ako gledamo pozitivno, “naše vreme tek dolazi”, kao i da to vreme treba tražiti u oblastima koje GII naziva “kreativni outputi” i “poslovna sofisticiranost”.
Jedinstvenost GII je u tome što nam daje priliku da sistematki, prilično objektivno (uz sve nedostatke), upravo to pratimo. Gde smo sada? Da li je na vidiku “naših pet minuta”?
Globalni kontekst: ne cvetaju ruže
Sama pozicija na “tabeli” ne govori mnogo ako ne razumemo uslove takmičenja, a oni su u najmanju ruku problematični. Kad se kaže da razvoj inovacija zahteva određenu toleranciju na neizvesnost, misli se na mindset koji im pogoduje, a ne na trgovinske ratove najvećih sila, približavanje novoj globalnoj ekonomskoj krizi ili pretnju od trećeg svetskog rata.
Još od pandemije koronavirusa, svet je opterećen dugovima i problemima sa lancima snabdevanja. Monetarne politike su i dalje restriktivne. Regulacija finansijskih tržišta takođe. Geopolitička rivalstva se samo zaoštravaju, a širom sveta, regionalni sukobi eskaliraju i pojavljuju se novi.
Ozbiljan pad VC investicija
VC investicije su zabeležile pad od 40%. To nikako nije dobar znak. Broj sklopljenih dilova je opao za 10%. Pao je i broj prijavljenih patenata, po prvi put od 2009. godine, a smanjena je i naučna produkcija, za 5%. Rast R&D rashoda je usporio, pre svega zbog usporavanja kod multinacionalnih korporacija.
Da ne bude sve tako crno, zabeležen je solidan tehnološki napredak, pre svega u primenama u zdravstvu, povećanju računarske moći, razvoju električnih baterija. Utešno je i to što i javni sektor i biznisi sve više koriste nove tehnologije (najviše iz oblasti telekomunikacija i robotike), ali to je očekivano. Investicije u veštačku inteligenciju, logično za svakoga ko nije živeo ispod kamena, porasle su za 30%. Obnovljiva energija je i dalje sve jeftinija, ali ovaj pad cena je nešto usporen.
Švajcarska prva, Kina se penje, a mi?
Rivalstvo giganata se nastavlja. SAD je na trećem mestu, a Kina i dalje unapređuje svoju infrastrukturu i sada je na 11. mestu. Na samom vrhu je dosadno - Švajcarska je i dalje prva. A mi, gde smo?
Popeli smo se za jednu poziciju i sada smo 52. Za zemlju našeg nivoa privrednog, tehnološkog i društvenog razvoja, u uslovima u kojima se svi zajedno nalazimo, nemamo na šta da se žalimo. Rezultat deluje još bolje ako znamo da je samo devet od 39 zemalja u Evropi uopšte uspelo da se pomeri unapred.
Poređenja radi, Rumunija je na 48, Hrvatska na 43, Bugarska na 38, a Mađarska 36. mestu. Sve zemlje članice EU. Dišemo im za vrat. Od ovih zemalja, jedino je Hrvatska napredovala. Izuzev Mađarske, niko u regionu nema institucionalni okvir stimulativniji za razvoj inovacija.
Više sarađujemo sami sa sobom
U “kreativnim outputima” dobro napredujemo – popeli smo se za čak sedam mesta. Inpute smo dosta bolje pretvorili u tehnološke i inovacione rezultate. U tome se izdvajamo čak i globalno. Unapredili smo i poslovnu sofisticiranost - više ljudi radi na stvarima koje traže visok nivo znanja, firme više vode računa o znanju i usavršavanju zaposlenih. Učešće žena je takođe u porastu. Vrednost indeksa koji govori o razvoju klastera je takođe porasla, za čak 28%. Po infrastrukturi, ušli smo u top 30. Broj tehnoloških startapa je porastao za 30%.
Dobri smo po pitanjima diversifikacije industrije, broja naučnih i tehničkih članaka i izvoza kulturnih, ICT i kreativnih usluga. Zaleleženo je da više sarađujemo međusobno. Možda je u tome tajna napredovanja, nešto što te gura napred čak i u nepovoljnom kontekstu, kada svi očekuju krizu?
Obrazovanje, obrazovanje, obrazovanje…
Ako uđemo u detalje, i dalje slabo ulažemo u obrazovanje. Domaće firme i dalje premalo ulažu u softver. Ne bavimo se dovoljno istraživanjem i razvojem. Energetski smo neefikasni. Privreda se premalo oslanja na najsavremenije tehnologije. Efekat “prelivanja” dobrih stvari iz inovacionog ekosistema na tradicionalne industrije je i dalje zanemarljiv. Nažalost, inovacije ostaju privilegija IT i tech zajednice.
Većina tehnoloških kompanija, čiji broj zaista raste, i dalje je u ranoj fazi razvoja. Tu ima dosta prostora za napredak u narednim godinama, kao i u oblastima kao što su komercijalizacija naučnih otkrića i radova.
Tanki smo, pardon, imamo izazove i u vladavini prava, kao i stabilnosti javnih politika koje bi podstakle preduzetništvo i biznise uopšte. Dosta mesta za napredak imamo u domenu ljudskog kapitala i istraživanja (tu napredujemo, ali može to mnogo bolje). Valjalo bi raditi na kvalitetu visokog obrazovanja, stimulisati učenje i usavršavanje tokom čitavog života. Imamo previše učenika po nastavniku (racio je 7,5). Tu smo u svetskom vrhu, u lošem smislu naravno.
Izgleda da znamo šta treba da radimo
Na mestu gde smo, u konkurenciji među kojoj smo, svako pomeranje unapred je znak da dobro radimo nešto važno. Podsetili smo se kako smo prošle godine zaključili da treba da unapredimo kreativne outpute i poslovnu sofisticiranost. Obe stvari smo uspeli. Kao da smo čitali analize, razmišljali o sebi, pitali se šta nam je potrebno, pa se dogovorili da nešto uradimo. Kao da smo radili strateški.
Možda se može reći i da jesmo, bar donekle. Svakako se može reći - izgleda da znamo šta treba da radimo. A to, to je pola posla, zar ne?
