Open banking je do pre samo nekoliko godina bio nedovoljno poznat koncept i fraza koja se često koristi u bankarskoj industriji, ali ne i suštinski razume. To se umnogome promenilo, jer je za pojedine bankarske grupacije, otvoreno bankarstvo postalo deo svakodnevnog poslovanja, koje im omogućava da klijentima ponude nove servise i usluge, prilagođene njihovim potrebama. Uoči pete Akademije za upravljanje inovacijama koja počinje naredne nedelje i koja već tradicionalno među polaznicima ima predstavnike nekih od najvećih banaka u Srbiji, sa vama delimo deo razgovora koji je naš Kosta Andrić vodio sa Tanjom Imamović iz Raiffeisen Bank International AG (RBI) u okviru Community Club Europe sesije tokom ovogodišnjeg Innov8rs Unconference događaja. Glavna tema su im bile inovacije u bankarskom sektoru i sve ono što donose u narednom periodu.
Promena svesti i otvorenost za novine
Otvoreni pristup inoviranju je pravi način na koji bankarska, ali i bilo koja druga industrija, treba da se menja u momentu kada inovacija postaje neizostavni deo poslovnog okruženja. Promena koja nastaje na tržištu, kada korisnici usluga žele ili aktivno traže nove proizvode ili usluge, mora da se poklopi sa promenama u samoj kompaniji ili da je brzo inicira. Bankarski sektor je, po prirodi, zatvoreniji od drugih, pa je pre svega potrebno stvoriti svest o tome do koje mere su promene neophodne, edukovati ljude o njihovoj važnosti, ali i o tome koliko je bitno ne samo prepoznati prilike na tržištu, već i predočiti relevantnim donosiocima odluka i onima na najvišim pozicijama da je otvorenost ka inovacijama budućnost ne samo njihovog posla, već i svakog pojedinačnog sektora u banci.
Tanja objašnjava da je to uvek naporan posao za osobu koja je nosilac inovacionog delovanja unutar kompanije, ali da ključ podrške višeg menadžmenta leži u tome da svako od njih zaista poveruje u stvaranje novih i održivih biznis modela, koji se reflektuju kako na banku, tako i na korisnike njenih usluga. Iz tog razloga, inovacioni menadžer često mora da prisustvuje velikom broju sastanaka upravnih i izvršnih odbora, da bi onda posebnu pažnju posvetio i radu sa srednjim menadžmentom, jer kad se jednom prošire vidici i razume potencijal, vrlo lako može da se sprovede plasiranje i realizacija ideja koje će doneti brze i konkretne rezultate, bez mnogo otpora unutar organizacije.
Unapređenje procesa koji vode razvoju novih proizvoda i usluga
Osvrćući se na svoje dosadašnje iskustvo u Raiffeisen banci, Tanja je priznala da je početak delovao teško, jer je čitav tim zaposlenih koji su bili prepoznati kao ambasadori inovacija, tapkao u mraku. Međutim, prigrlili su mogućnost neuspeha, svesni da se tek upoznaju sa novim načinim radom i razmišljanja, te da će im trebati vremena da se pomere sa početne pozicije. Dodaje da su najbolje lekcije bile one do kojih su došli kroz brojne pokušaje i pogreške, jer su tako najviše naučili, oslanjajući se na testiranje i prikupljanje uvida, na osnovu kojih su mogli da donose validirane zaključke, time svako malo praveći značajan iskorak.
Tanja je iskoristila priliku i da objasni kako sada funkcionišu svi njihovi Product timovi, jer kada započnu rad na razvoju novog digitalnog servisa, prvo rade na kreiranju koncepta i dobijaju na raspolaganje određeni budžet, koji koriste kako bi sve testirali sa krajnjim korisnicima. Tek nakon izvesne validacije, odnosno onda kada utvrde da klijentima zaista rešavaju određeni problem, odnosno ispunjavaju neku potrebu, mogu da pristupe kreiranju potpunog rešenja za čije unapređenje dalje imaju i podršku menadžmenta, koji zna da ceni povratne informacije prikupljene ‘na terenu’, od realnih korisnika.
Ne sprint, nego maraton kada je brzina postizanja željenih rezultata u pitanju
Kada su rokovi u kojima se očekuju određeni rezultati u pitanju, većina želi opipljive dokaze da je inovacija uspela već u početnoj fazi, što nije moguće, pa i u slučaja banaka treba biti svestan toga da usvajanje novog načina razmišljanja ili prikupljanje novih ideja na osnovu kojih se razvijaju digitalni proizvodi, neće odmah doneti i profit, već je poenta u tome da se iskoristi dobar trenutak i krene u proces inoviranja i upravljanje inovacijama kako bi se diferencirali na tržištu, odnosno iskoristili pravi trenutak za kreiranje konkurentske prednosti.
Dugoročni benefiti, koji se mogu uočiti nakon određenog vremena, čak i ako isprva ne bude mogućnosi da se kvantifikuju, biće ne samo smanjenje troškova i ostvarivanje novih prihoda, već i veća lojalnost korisnika bankarskih usluga, na čije potrebe je direktno i odgovoreno.
Na kraju, Tanja je dodala i da je neophodno da se banke reše svoje potrebe da sve kontrolišu u novom, otvorenom poslovnom okruženju, jer će to od njih zahtevati i proces inoviranja i proces agilizacije. U vremenu velike neizvenosti, kako zaključuje, niko od nas ne može držati sve konce u rukama, jer je budućnost jedna velika nepoznanica i sve vreme dok pazimo šta se dešava u našem ‘dvorištu’, moramo biti svesni da se mnogo više stvari dešava van njega.
