Svi znamo šta znači reč „sinergija”. To je stanje kada određena celina vredi više nego njeni sastavni elementi. Međutim, kada govorimo o inovacionim ekosistemima, delotvornost sinergije je potrebno sagledati iz nove perspektive. Sinergija je sve što moramo da „ukrademo”, „pozajmimo” ili „umolimo” da bismo bili brzi i realizovali ideju do izlaska na tržište.
Sinergije možemo ostvariti u četiri oblasti: fizički resursi i sredstva, intelektualni (patenti) ili ljudski resursi, pravovremeno korišćenje partnerstava koja već imate i pristup finansiranju. Kada govorimo o fizičkim resursima, to čak može biti i imovina koja u poslovnim knjigama gubi vrednost – poput, recimo, praznog kol centra. U suštini se svodi na to da stvorimo nešto komplementarno da ne bismo napravili nešto što nam ne treba. Sinergije su ključne, one su isplative i uvek su dostupne. I najbitnije – sinergije su osnov za razvoj inovacija unutar superklastera, na kojima počivaju savremene ekonomije.
Kada govorimo o inovacijama i njihovom uticaju na privredu jedne zemlje, pa i Srbije, bitno je istaći ulogu velikih kompanija, čiji se značaj ogleda u dva aspekta. Prvi je da takve kompanije najviše profitiraju od inovacija: u najboljem slučaju – dobijaju nove kupce i povećavaju raznolikost portfolija, a u najgorem slučaju – uspevaju da stvore inovacionu kulturu i privuku nove talente. Vrlo je lako podržati usvajanje inovacija: u svakom godišnjem izveštaju se navode njihovi budući planovi rasta u odnosu na retenciju klijenata ili rast. U prošlosti smo se oslanjali na marketing da pruži inovacije; međutim, ova profesija se sada zasniva na podacima i oni uspevaju da se bave samo obezbeđivanjem prodaje i inovacijama u okviru prodajnih kanala. Programi inovacije, međutim, mogu da premoste ovaj jaz. Drugi aspekt jeste to što korporativne kompanije imaju najveću stručnost i najbolje mogu da sagledaju strategiju tržišta, pa mogu da oblikuju tržište i inovacije u korist svojih ciljeva. Osim toga, potrebno je napraviti dobar program sa zaposlenima uz minimalne troškove, a to je – iz iskustva govorim – ostvarivo.
Srbija ima potencijal za liderstvo u inovacijama
Nedavno sam u Srbiji držao superklaster radionice na kojim su se okupili najznačajniji predstavnici inovativnog ekosistema: naučnici, predstavnici startapa i pomenutih velikih korporacija, kao i članovi akademskih institucija. Superklasteri su, inače, ekonomski modeli zasnovani na sinergiji u kojima različiti predstavnici inovacionog ekosistema sarađuju kako bi stvarali dodatnu vrednost. Nakon nekoliko dana provedenih u radu sa njima, moj zaključak je da Srbija ima potencijal da bude među najvećim svetskim igračima kada su u pitanju inovacije.
Nasleđe, talenat, tehničko umeće, pa čak i investicioni igrači koji formiraju tržište – sve to čini jedan potpuni ekosistem koji može da se takmiči baš ovde, u Srbiji. Potrebno je, međutim, upravljati očekivanjima ovog potencijala. Da li mi, u stvari, tražimo „jednoroge” i zašto? Da li se traže strane investicije? To su važni aspekti, jer ovo ovde nisu Sjedinjene Američke Države, gde imate pristup mnogim finansijskim sredstvima. Na primer, ja sam iz Portugala i, uzimajući u obzir mnoga razvojna dešavanja u sferi startapa kod nas, mislim da smo jedan potencijal odlično ispunili: uspeli smo da zadržimo vrhunske talente i privučemo vrhunske talente iz inostranstva – što preokreće igru u vašu korist kad je reč o budućim inovacijama. Uvek mi je bila čast i zadovoljstvo da radim u Srbiji otkad sam došao, 2018. godine, i želim da budem deo vašeg putovanja, jer u potpunosti verujem da su superklaster i korporativne inovacije na korak od toga da ostvare velike promene na ovom tržištu – i u pogledu rezultata i u pogledu reputacije Srbije.
Kada je reč o rezultatima, najvažnije je biti brz i realizovati ideju do izlaska na tržište.
To žele svi: startapi, investitori (korporacije ili bilo ko drugi), tako da je potrebno iskoristiti sinergije i pokazati rezultate. Sa druge strane, reputacija je delikatnija nego što se čini, jer se ne zasniva samo na tome što ostvarimo u vidu rezultata već i na tome kako smo do toga došli i koliko je jednostavno bilo poslovati u okviru formata superklastera u Srbiji. Ovo, u stvari, govori koliko smo se stvarno posvetili u deljenju sinergija i koliko brzo smo prevazišli političke programe. Škakljivo jeste, ali ako se time pozabavimo, imaćemo bezbedno mesto u kome će metodologija superklastera bujati. Na kraju, superklasteri mogu da daju ogroman doprinos privredi: investicije, poslove, a pre svega – talente u svim kategorijama.
Autor: Afonso Rebelo de Sousa, ekspert za korporativne inovacije, preduzetništvo i transfer tehnologije
Izvor: BIZLife Magazin
