Koliko ste puta naišli na termin „startap,” ali niste bili baš sigurni o čemu se radi? Postoji nekoliko definicija startapa, ali nijedna ne dočarava njihovu suštinu u potpunosti. U najkraćim crtama, startapi su agenti promena, jer stvaraju nešto novo. Pokreću projekte od nule i grabe svaku priliku koja im se ukaže, stoga slobodno možemo reći da su inovatori. Ali šta je ono što startape čini važnim za široke mase? Ili rečima prosečnog prolaznika, „kakvu ja korist imam od toga“?
Svima je poznat pojam preduzeća – privredni subjekt ili organizacija u okviru koga se obavlja određena privredna delatnost sa ciljem sticanja profita. Kao poslovno-finansijski entitet, preduzeće se primarno vodi poslovno-finansijskim ciljevima. Pored toga, to je složen i dinamički ekonomski sistem koji svoju ekonomiju ostvaruje u okruženju sa kojim je u stalnoj interakciji. Ukoliko se bave delatnostima od opšteg interesa, mogu pored primarne imati i sekundarnu funkciju – zadovoljavanje potreba korisnika usluga.
Kad razmislite, ispada da su svi koji nude neke usluge – privatno obrazovanje, privatne zdravstvene usluge, zanatlije, prodavci – zapravo preduzetnici. Pa, i da i ne. U zavisnosti od niše, načina finansiranja i brzine rasta, razlikujemo tradicionalna preduzeća i danas sve prisutnije startape.
Šta je startap?
Startap se može definisati na više načina, i ne postoji jedinstvena definicija startapa. Prema zakonu o inovacionoj delatnosti, startap je novoosnovano privredno društvo ili preduzetnik koji obavlja inovacionu delatnost brzog i velikog rasta. Tako da, ukoliko stvarate novi proizvod koji ćete plasirati na tržište a koji ima potencijal da doživi izuzetno brzi i veliki rast, ali bez rasta troškova, najverovatnije se radi o startapu.
Ako je „startap je novoosnovano privredno društvo ili preduzetnik”, kako se onda razlikuje od tradicionalnih preduzeća?
Po rečima Nebojše Bjelotomića, direktora Inicijative „Digitalna Srbija”, „ … jedna od definicija startapa je da je da je startap inovativno tehnološko brzorastuće preduzeće. Taj brzi rast je nešto što je glavna karakteristika startapa i oni na potpuno drugačiji način dolaze do finansija. Preduzeće je neko ko šireći bazu korisnika i tražeći novi način da kroz kredite dođe do rasta gaji svoje tržište. Startapi, obećavajući veliki rast, dolaze do takozvanih fondova visokog rizika i anđeoskih investitora, i na kapitalu koji su dobili pokušavaju da ostvare svoj brzi rast.“
Neizbežni deo startap kulture je brzina – kretanja, rasta, adaptiranja. Kada ste mali i agilni, možete se brzo prilagoditi i promeniti kako biste bili i ostali u skladu sa svojim uverenjima i vrednostima. Novi i bolji načini održivog i odgovornog poslovanja pojavljuju se svakog dana, što podrazumeva da morate biti spremni da redovno menjate svoj pristup. Startapi imaju sposobnost da dostignu nove nivoe rasta na odgovoran način ubrizgavanjem održivosti u DNK kompanije.
U čemu se ogleda važnost startapa?
U današnje vreme, tehnološka industrija predstavlja najambiciozniji i najkreativniji sektor i stoga poseduje jaku posvećenost svojim bazičnim vrednostima. Odlično se snalazi u podsticanju oporavka ekonomije, pritom smatrajući tehnološke kompanije odgovornim za uticaj na društvo i okolinu. Sada investitori, vrhunski talenti i potencijalni partneri ne žele da sarađuju sa kompanijama ukoliko ne dokažu da zapošljavaju bez predrasuda, plaćaju ravnopravno i vode računa o društvenoj i ekološkoj odgovornosti.
Poenta tehnologije nije samo rast, već je tehnologija pokretač promena. S tim u vezi, tehnološki startapi su više od katalizatora rasta, oni su njegovi pokretači. Svojim inovacijama i inovativnim načinom razmišljanja rešavaju probleme kojima se nijedan drugi sektor ne bavi i time pokreću društvo. Istovremeno privlače strane investicije, stimulišu ekonomiju i kreiraju nova radna mesta. Važno je napomenuti da startapi ne stvaraju nova radna mesta unutar same kompanije. Oni najuspešniji daju nadu, stvaraju zajednice i grade budućnost.
Ne postoji jedan odgovor na pitanje zašto su startapi važni. Pored toga što predstavljaju odličan način za oblikovanje ne samo poslovanja već i globalne dinamike, startapi su važni iz bar desetak razloga:
- Kreiraju nova radna mesta,
- Pokreću inovacije i promene,
- Generišu visoke prihode,
- Pokreću ekonomski rast,
- Pružaju velike mogućnosti ljudima sa idejama i vizijom
- Rizičniji su od tradicionalnih preduzeća, ali imaju potencijal da stvore veće prihode,
- Važan su izvor novih proizvoda i usluga,
- Pomažu u diversifikaciji privrede,
- Mogu imati uticaj na društvo,
- Zabavni su.
Zašto su startapi neophodni društvu i ekonomiji?
Startapi predstavljaju preduzeća ili organizacije koje su u svojim ranim fazama, a karakterišu ih visoki rizici i velika nestabilnost. Mnogi startapi formiraju se u cilju rešavanja određenog problema ili kako bi se nadomestio jaz na tržištu, i odlično funkcionišu u brzom i dinamičnom okruženju.
Društvu i ekonomiji su startapi potrebni iz više razloga. Pre svega, predstavljaju nepresušni izvor novih i inovativnih ideja. Startape obično formiraju ljudi koji su strastveni u vezi sa svojim idejama i ne boje se da preduzmu rizike kako bi ih pretočili u stvarnost. Preduzetništvo kao takvo pomaže u održavanju okruženja sa brzim tempom u kojem se inovacije neprestano istražuju i podstiču.
Kako kaže Miloš Matić, partner u ICT Hub Venture i generalni partner u Omorika Ventures, „ … Startapi su ti koji menjaju status quo i jako su važni za razvoj ekonomije kao celine. Startapi su sposobni da razviju određene inovacije brže i efikasnije od velikih sistema. Komercijalizacijom tih inovacija određeni broj startapa uspe da promeni cele industrije i ponašanje korisnika. Naravno, ne može svaki startap to da uradi, već samo oni najbolji – koji stvarno rešavaju gorući problem koji krajnji korisnici imaju (da li je to fizičko lice ili kompanija svejedno je) i koji odaberu pravi tajming za plasman proizvoda ili usluge.”
Startapi su važni za napredak društva, jer mogu pomoći u rešavanju društvenih problema i poboljšanju kvaliteta života ljudi. Pritom, startapi se lako prilagođavaju promenama na tržištu ili novim tehnologijama, a malo velikih kompanija ima agilnost kao oni. Stoga, mogu se u kratkom vremenskom roku prilagoditi ekonomskim padovima ili recesijama u odnosu na velike kompanije.
Ili, prema Matićevim rečima, „… veliki sistemi su spori u realizaciji projekata. Startapi mogu mnogo brže to da urade i preduhitre korporacije. Startapi preuzimaju veliki rizik radeći brzo i sa novim proizvodom. Međutim, ukoliko uspeju da se izbore za svoje mesto na globalnom tržištu dobijaju disproporcijalno veliku nagradu. Najuspešniji startapi bivaju najčešće kupljeni od strane korporacija ili izađu na berzu. To je svrha tih kompanija. Da za 10 godina budu prodati na ovaj ili onaj način kreirajući ogromnu vrednost za osnivače startapa, njihove najvrednije zaposlene i investitore koji su ih podržali”.
Šta je potrebno za pokretanje startapa?
Nebrojeno puta do sada smo pomenuli važnost ideje i inovacije kada su u pitanju startapi. Pored same ideje, potreban je i tim ljudi koji će raditi na njoj, razvijen prototip proizvoda i plaćena taksa.
Izvor: Twitter
Svima koji bi želeli da formiraju startap Matić poručuje da sačekaju sa formalnim osnivanjem, „jer tome prethodi par važnih koraka – jasna definicija problema koji želi da se reši, istraživanje tržišta i razgovor sa potencijalnim kupcima, razvoj ranog prototipa rešenja i dobijanje pisma o nameri – neformalni dokument da će neko da kupi to što ste mu pokazali jer mu/joj treba da reši prethodno definisan problem. Tek kada se to sve uradi može se razmišljati o osnivanju kompanije.
ICT Hub radi na izgradnji zajednice preduzetnika oko sebe i pomaganju da se ovi prvi koraci pravilno načine. Pre svega, da se upoznaju korisnici i da se intervjuišu pravilnom metodologijom.”
Prilikom, a i nakon, formiranja startapa, potrebno je obratiti pažnju na tipične greške koje, po Matićevom zapažanju, osnivači često prave. Prva je definisanje problema za ciljanu grupu i krajnje korisnike. Druga velika greška je prodaja jer velikom broju startapa nedostaju veštine prodaje. Treća greška je fokusiranje usavršavanje proizvoda što za posledicu ima manji fokus na klijente. U poslednju grešku spada loše raspoređivanje kompanijskog budžeta.
Jedno od glavnih pitanja koje lično postavljam osnivačima startapa – Koji su glavni rizici koje vidite u svom poslovanju? Kako vidite da ja (investitor) mogu da pomognu na tom putu? Šta vam sada odmah treba? Ukoliko startap kaže da im samo novac treba, razmislićemo još jednom da li želimo da investiramo.
Miloš Matić, partner u ICT Hub Venture i generalni partner u Omorika Ventures
Naravno, neizbežno je pitanje finansiranja startapa, gde najveću ulogu imaju investitori. Po Matićevim rečima, njih „ treba ubediti da je tim sposoban da izvede ono što komuniciraju i da jasno stave do znanja investitorima okvire pod kojim žele da prodaju kasnije kompaniju. Investitorima treba pokazati i taj aspekt. Osnivači moraju da razmišljaju i o tome kada razgovaraju sa investitorima. Velika većina osnivača nažalost ne razume ekonomiju fonda tj. investitora i često ispuste taj važan aspekt.”
Koji su najčešći rizici startapa?
Kao osnivaču startapa, najveća konkurencija vam mogu biti drugi startapi na tržištu. Međutim, to možete preokrenuti u svoju korist tako što ćete biti kreativniji sa idejama i inovacijama kako biste bili u prednosti u odnosu na konkurenciju. Na koncu, čak i ako ne uspete u svojoj nameri, podstaknućete inovacije u drugim industrijama i tako pomoći društvu da napreduje kroz kreativnost i preduzetništvo.
Mnogi startapi su u konstantnoj trci – sa konkurencijom, mogućnostima, izdacima, itd. Kako bi pobedili u toj trci, prioritet moraju biti održivost i odgovornost. Kako Bjelotomić kaže, prvenstveno su osnivači ti koji startapu daju energiju i viziju, ali su i sposobni da tu viziju prenesu drugima koje će zaposliti među prvima. Ono što je presudno za uspeh je takozvana kultura startapa, posvećenost timu i energija koju ljudi zaposleni u startapima mogu posvetiti svojoj kompaniji.
Prednosti i mane startapa
U odnosu na tradicionalne biznise, startapi imaju svojih prednosti i mana.
Neke od prednosti su:
- Agilnost: Startapi su uglavnom mladi i bezoblični prvih nekoliko godina. Plan i strategiju poslovanja koju imate možete da primeniti kako god vi to želite. Kada je startap u pitanju, možete da radite šta god želite.
- Manje birokratije: U startapu skoro da nema birokratije. Sve se odvija na neformalan način, za razliku od velikih kompanija gde je formalizovano. Donošenje odluka je lakše jer ne mora da prođe rigoroznu procenu od strane više ljudi.
- Konkurentne cene: Određivanje cena proizvoda i usluga je veliki problem za eminentne kompanije. Postoje različiti faktori koje treba uzeti u obzir kada se donose odluke o cenama. Startapi, međutim, imaju veću slobodu i prednost u odnosu na velike kompanije kada je u pitanju formiranje cena.
S druge strane, neke od mana i rizika startapa uključuju:
- Neizvesnost: Najveći rizik startapa je visok nivo neizvesnosti, jer mogu biti potrebni meseci ili čak godine pre nego što se startap probije. Osim toga, nikome nije poznato kakav će biti ishod poslovanja, pa je pritisak sigurnosti posla u startapu veoma visok.
- Nedostatak strukture: Za razliku od velikih kompanija, startapi nemaju jasnu strukturu i hijerarhiju, niti su adekvatno organizovani. Sve što je startap je u fazi testiranja. Dakle, ništa nije sigurno.
- Niske naknade: S obzirom da su startapi u početnoj fazi svog poslovanja, nisu u poziciji da isplaćuju velike plate članovima svog tima. Dodatne beneficije, pogodnosti i dodaci zaposlenih zavise od konačnog učinka koji startap postiže.
- Dugo radno vreme: Kad god je u pitanju neki novi početak, potrebno je uložiti više truda i vremena u početnoj fazi. Na samom početku, osnivač ili suosnivač mogu biti osuđeni na naporan raspored i bez vikenda ili praznika.
Da li je startap za mene?
Ideja o startapu može zvučati sjajno, ali kako da znate da je startap za vas i vi za startap? Kako ne biste doveli sebe u nezavidnu situaciju, potrebno je da dobro razmislite o svim prednostima i manama jednog startapa, kao i rizicima koje on nosi. Preduzetničko iskustvo je plus ali ne i neophodno.
Ako ne volite više odgovornosti, očekujete instant zaradu sada i odmah, niste spremni da preuzimate inicijativu i bojite se rizika, startap definitivno nije za vas. Međutim, ukoliko imate jasnu viziju proizvoda ili usluga koje biste nudili, prepoznali ste potencijalno tržište i znate kome biste se mogli obratiti kada je u pitanju finansiranje projekta, samo napred. Vaš startap vas čeka iza ugla.
U slučaju da niste sigurni na koju nišu da se fokusirate, probajte sa bio-tehnologijama. „ Jedna od niša koja mogu da budu interesantne za nas su bio-tehnologije (biotech). S obzirom na pandemiju kroz koju smo prošli i klimatske promene – inovacije u sferi biotech-a su sve važnije za čovečanstvo. Novi lekovi, načini da se DNK biljaka promeni kako bi izdržale toplotne talase klimatskih promena i na taj način usporili/vratili klimu u normalne okvire su globalno važna pitanja,” poručuje Miloš Matić, partner u ICT Hub Venture i generalni partner u Omorika Ventures.
Izvor: WebMind
