Blog

Na koje sve načine kompanija može investirati u startape – 5 mogućih scenarija

Pretpostavljam da već znate, kompanija Telekom Srbija osnovala je VC fond koji će ulagati u domaćestartape. To je prvi korporativni Venture Capital (CVC) u Srbiji i ja se iskreno nadam da neće ostati jedini. Zapravo, poprilično sam uveren da neće, da je samo pitanje vremena kada će se u sličnu avanturu upustiti i druge kompanije.

Zašto sam uveren?

Prvo, to mi govori iskustvo u ekosistemu i sa ICT Hub Venturegde investiramo samo u startape.

Drugo, uveren sam i zato što nas je, u ICT Hub-u, zvalo puno klijenata koji su, pošto su saznali za fond Telekoma Srbija, želeli da čuju više o CVC kao modelu ulaganja. Zanimalo ih je šta je to u stvari, kako taj model funkcioniše i u čemu je suština. Interesovanje, dakle, očigledno postoji. Bar radoznalost.Što je sasvim dovoljno za početak.

Potreba svakako postoji. Širom sveta, CVC je sve popularniji. Pa kad je već tako, smatram da bi bilo korisno da pokušam i na ovaj način da objasnim neke osnove o korporativnom VC kao modelu.

Naravno, ne postoji jedan scenario koji bi svima odgovarao. Grubo govoreći, varijacije se kreću od prostog ulaganja novca u određeni startap koji vam je po nečemu interesantan, do fonda koji strateški i dugoročno ulaže u različite startape i koji se odvaja od kompanije u kojoj je pokrenut.

1. Jedna direktna investicija (pa možda se posreći…)

U ovom slučaju, jednostavno samo direktno investirate u neki startap. Odlučujete slično kao što biste odlučivali o akviziciji i odaberete, na primer, manjinsko ulaganje. Nema potrebe da angažujete neke posebne VC eksperte. Ovakvo ulaganje možete da kombinujete sa korporativnim inkubatorom ili akceleratorom.

Ako ulažete u jedan startup i saradnja krene dobro, to može da bude početak ekskluzivne saradnje, može da vas povede ka većoj investiciji, pa možda i u većinsko vlasništvo (ako svima odgovara, naravno). To je svakako najzgodniji početni korak neke kompanije ka avanturi koju zovemo VC. Može da ostane i jedini, ali će vas “uvući u priču” i može da “razdrma” celu kompaniju, da pomogne ljudima da osete startap svet, da ga postanu svesni.

Kako najbolje da pogrešno uložite?

S druge strane, ovde se uglavnom radi o “early stage” startapu, što podrazumeva veliku neizvesnost. A neuspeh, koliko god ulaganje bilo malo, može da bude obeshrabrujući. Ovaj pristup je često oportunistički i ne zasniva se na jasnoj strategiji. Ako ste smislili da vam ovaj model posluži kao prikrivena akvizicija, to može da vas navede na pogrešan startap, koji je previše blizu vašem osnovnom biznisu i neće vam doneti nikakvu značajnu prednost, čak i ako uspe.

Još jedna greška na koju vas može navesti neiskustvo je da poželite veću kontrolu nad investicijom i odlučite se za veći udeo, na primer više od 25 odsto. To će startup učiniti neatraktivnim za druge ulagače, na primer profesionalne VC firme. Mnoge kompanije tako razmišljaju: ne grade širi portfolio ulaganja (zbog percepcije rizika), već žele da ulože više u jedan, ali vrlo obećavajući startap (“silver bullet”). Ulaže se više, u startap u kasnijoj fazi, za veću “nagradu” – ali i sa većim potencijalnim gubitkom.

  • Zato je važno da, ako ozbiljno razmišljate o ovakvom koraku, odgovorite sebi na nekoliko pitanja:
  • Koju ulogu želite da startap ima u razvoju vašeg biznisa?
  • Kakvu inovaciju tražite?
  • Koliki vam je budžet za ovakvu investiciju?
  • Kakve bi posledice imao neuspeh?

2. Direktno investirate u više startapa (valjda će jedan da se posreći?)

Danas, kada velike korporacije u svetu žele da ojačaju sopstveni R&D, često to rade tako što investiraju u startape, tačnije u više njih. Koncept nije značajno različit od jedne investicije i važe ista upozorenja – takođe je često oportunistički, uglavnom se biraju startapi koji gađaju postupne inovacije, i to je onda zaista naprosto vid podrške internom odeljenju razvoja.

S druge strane, više investicija može da podrazumeva i sistematičniji pristup, koji će da donese važno iskustvo u VC, ali i u kolaboraciji sa startapima.

U čemu možete da pogrešite?

Ako nemate jasnu strategiju, biće to oportunistički birani startapi i iz takve saradnje nećete izvući prave stvari, a prilike za investicije nemaju mnogo šanse da budu kvalitetne. Ako se fokusirate na startape bliske osnovnom biznisu, može da se desi da propustite neke dobre prilike koje deluju “predaleko”, a koje bi vam mogle doneti vrednu diversifikaciju ili promene poslovnog modela (prave stvari).

Zapitajte se:

  • Da li ste definisali vašu investicionu strategiju?
  • Zbog čega mislite da bi vam bilo korisno nekoliko direktnih investicija?
  • Imate li interne kapacitete za sve njih?
  • A za dugoročno ulaganje?
  • Kako ćete doći do prilika za investicije?

3. Ograničeni partneri (LP)

Neke korporacije se odlučuju na model u kom postanu ograničeni partneri (Limited partnership, LP) u nezavisnom VC fondu, pa kroz takav fond investiraju. Na taj način, kroz VC fond, lako i brzo stiču pristup digitalnom ekosistemu i saradnjama sa startapima, što može biti i ušteda vremena i novca jer je stručan i teži deo posla prepušten ljudima u fondu. Ne morate da gradite svoj tim. Ovaj model vam daje brz i lak pristup digitalnom ekosistemu, pa tako i prilikama za investicije. Dobra je šansa da investirate u stvari koje nisu baš tako blizu vašem osnovnom biznisu.

Šta može da vam se ne dopadne?

Pre svega, to što nemate uticaja na odluke o investicijama. Tu može da dođe do konflikta interesa. Pritom, upravljanje fondom će vas koštati. Obavezaćete kapital možda i na deset godina. Nećete nužno mnogo ni naučiti o VC investicijama i ekosistemu, osim ako imate takav dogovor sa timom koji vodi fond, pa će vam to omogućiti.

Dakle, pre svega je važno da razjasnite sa sobom koliko želite da budete uključeni u proces odlučivanja. Onda, koji su vaši strateški ciljevi i da li im ovaj model odgovara?

4. Stvarate portfolio

Ako pristupite investiciji u više startapa sa određenom strategijom, pa onda na osnovu nje kombinujete više investicija sa promišljenim, dugoročnijim planom ulaganja, po kom recimo svake godine uložite u 2 do 5 startapa, onda je to već ambiciozniji VC, u kom stvarate portfolio.

Ovde vam je potreban interni tim posvećenih stručnjaka koji će se time baviti, ili bar eksterno angažovani eksperti. Jasni strateški i finansijski ciljevi, kao i jasna struktura upravljanja i procesa su apsolutno neophodni. Ako ste baš ambiciozni, možete i da gradite brend profesionalnog VC investitora. To može biti biznis usko povezan s vašim osnovnim poslovanjem ili odvojena firma.

Šta može da pođe kako ne treba?

Iako ste strateški sve dobro postavili ne znači da ćete lako pronaći kvalitetne prilike. Nećete. Onda, potrebno je da imate stručnjake koji će da rade za vas, a najboljima može biti privlačnije da rade to isto u profesionalnoj VC kompaniji. Razmislite kako ćete da ih privučete i motivišite.

Da li uopšte možete da se upustite u dugoročnije finansiranje i koliko je važno da vam se ulaganja vrate?

Razmislite i o strukturi portfolija i upravljanju. Da li ste spremni da godišnje temeljno analizirate najmanje desetak startapa kao predloga za investiranje?

5. Korporativni Venture Capital fond

Ovo je model koji je primenio Telekom Srbija. Kompanija osniva sopstveni VC fond koji radi nezavisno od osnovnog biznisa i ima sopstvenu strukturu i investicioni komitet. Kompanija im se ne meša u posao i odluke. U svakom slučaju, ne bi trebalo. Imate profesionalno upravljanje.

Ovakav VC može lakše da ide u pravcu stvarne disrupcije osnovnog poslovanja i novih biznis modela. Može da vam se dogodi da se zaista transformišete. Kroz saradnju sa startapima, bolje su šanse za povrat investicija, jer na tome i jeste fokus i na njemu rade profesionalci.

Šta vam se možda neće dopasti?

Menadžer fonda, koji radi nezavisno od vas, može da ima svoje mišljenje o investicijama, koje vam se ne dopada uvek. Ako ste u stvari u potrazi za dobrom akvizicijom, ovo nije pravi model – retke su akvizicije kompanija iz portfolija.

Potrebno je strpljenje da privučete talenat, izgradite tim, povežete se sa ekosistemom odakle će vam pristizati prilike za investicije.

Pitanja su jasna:

  • Koliko vam je važan povrat investicije?
  • Hoćete li dozvoliti da fond ima sopstveni brending?
  • Da li ste spremni da vežete sredstva na bar deset godina?
  • Želim vam da uspete, ali…šta je za vas uspeh?

Opisani modeli su tek grubo pojednostavljenje. Svaki od modela bi vas brzo, čim dođe do konkretnih odluka, doveo do novih pitanja, koja se umnožavaju i koja mogu da prave razliku između uspeha i fijaska. Zato ćete, ako razmišljate strateški – a treba da razmišljate, inače ste već na kraju teksta u koji ste zalutali – pre bilo kakve investicije u startape, dobro sebi da razjasnite šta zapravo od toga očekujete i šta je za vas uopšte uspeh, a šta fijasko.

Tako ćete lakše odgovoriti i na pitanje koji model će raditi za vas.