Poslednji dan Corporate Innovation Conference, kao veliko #CIC finale, bio je posvećen načinima na koje kompanije mogu i treba da se transformišu iznutra, jačajući svoju organizacionu strukturu tako da probude preduzetnički duh među svojim zaposlenima i podstaknu ih da se oprobaju u novim načinima rada, koristeći nove alate i pristupe, koji ih dovode korak bliže inovaciji, bila ona zasnovana na malim unapređenjima, bilo da uspeva da prethodno stanje menja iz korena.
Vredne lekcije na ove teme su podelili Tendayi Viki, Michael Hunkeler, Hans Balmaekers, Ani Oganesyan, Elina Zheleva, André Vasconcelos, Akshay Chopra, Marta Forai, Nataša Pavlović, Senad Kulenović i Philip Horvath.
NAUČENE LEKCIJE
1. Svakoj kompaniji su neophodni autentični inovatori
Posao lidera jeste da stvori okruženje u kome će se najbolje ideje na neki način međusobno dopunjavati, kako bi kompanija zaista odmakla u procesu inoviranja. Međutim svi ti napori jako brzo mogu da propadnu ukoliko ne postoji podrška i saglasnost svih relevantnih pojedinaca u lancu donošenja odluka. Zbog toga menadžer za inovacije, kao neko ko predvodi proces implementacije onih ideja koje unapređuju poslovanje, treba da sarađuje direktno sa višim menadžmentom. Isto tako, kompanije koje su već dugi niz godina prisutne na tržištu, ne bi smele da se uljuljkaju u lažan osećaj sigurnosti, već bi morale konstantno da jačavaju svoje “inovacione mišiće“, jer je upravo COVID-19 kriza pokazala koliko je važno prepoznati i iskoristiti priliku koja kompaniji omogućava da se kreće napred.
2. Startap način razmišljanja je osnova intrapreduzetničkih inicijativa
U svakoj kompaniji, bez obzira na to koliko dugo je prisutna na tržistu i kakve procedure u svakodnevnom radu i funkcionisanju već ima uspostavljene, može se raditi na promeni shvatanja i prihvatanja inovacija pokretanjem odgovarajućeg inovacionog programa. U takvim situacijama, najbitniji zaključak koji donosi preduzetnički svet startapa jeste da su dobre ideje dragocene i da ih treba otvoreno komunicirati u okviru kompanije, imajući u vidu da je idealna situacija ona u kojoj vlasnik ideje bude onaj koji je “donese” za sto i zaista od početka bude uključen u njenu realizaciju. Upravo takav stav i proaktivnost u procesu razvoja ideje u neki proizvod, uslugu ili čak interni proces, jeste onaj koji dovodi do stvarne promene načina razmišljanja, odnosno do kreiranja i usvajanja intrapreduzetničke kulture.
3. Transformacija kompanije ne dolazi odjednom, već se odvija u etapama
Početna pozicija sa koje se kreće na putu transformacije kompanije, jeste stav da ono što je kompaniju dovelo do određene tačke u njenom razvoju, vrlo verovatno nema mogućnost da je je odvede dalje u željenom pravcu, te da je potrebna promena. Međutim, transformacija se neće odvijati dovoljno brzo i u dovoljnoj meri, ukoliko se ne promeni način razmišljanja, kako zaposlenih, tako i onih na najvišim pozicijama koji služe kao primer i čija podrška i zalaganje su često nemerljivi, pogotovo u situacijama kada je zaista neophodno obezbediti dobru zaleđinu nekom projektu, timu ili procesu. Sledeća promena koju je važno uvesti je usvajanje istog rečnika u celoj organizaciji, kako bi svi timovi mogli da razumeju način na koji se komuniciraju ciljevi kompanije, njena strategija, planovi i indikatori uspeha. Nakon obezbeđivanja adekvatne podrške i razumevanja, kompanija u svoj inovacioni pohod treba da krene sa malim eksperimentima i tako korak po korak stigne do velikih promena.
4. Inovacije u centru procesa transformacije nam pomažu da pronađemo svoju konkurentsku prednost
Da bi što uspešnije prošle kroz proces transformacije i uspele da pronađu ključnu tačku koja će ih izdvojiti u odnosu na druge, kompanije treba da imaju u vidu tri faktora koja određuju uspeh kako poslovnog modela, tako i procesa inoviranja: prvi je kreiranje proizvoda ili usluge prema potrebama kupca; drugi je koliko je njihov koncept održiv sa poslovne strane, te da li otvara mogućnost da se skalira i treći se svodi na njihovu kreativnu ili tehnološku izvodljivost. Presek ovih faktora, donosi nam odgovor na pitanje gde se nalazi ta jedna ključna tačka koja rezultuje istinskom inovacijom i poslovnim uspehom. Ne postoji univerzalno rešenje za sve kompanije i ne može u primeni biti važeća samo jedna praksa. Ipak, nešto je zajedničko za sve one koje su uspeliu ovom procesu, a to je pre svega odlučnost i rešenost da se premoste svi izazovi i problemi na tom putu, u čemu su uspele samo one kompanije koje su inovacije držale u centru transformacionog procesa.
5. Proces inoviranja kao celina, vredi samo onoliko koliko svaki njegov pojedinačni deo
Globalna pandemija je promenila način na koji kompanije gledaju na inovacije i višestruko je ubrzala inovacione procese. Većina njih je bila spremnija da se podvrgne ozbiljnoj transformaciji, nego što je to bio slučaj pre dve godine. Inovaciona kultura unutar kompanije je nešto što pravi najveću razliku ako govorimo o parametru uspeha koji je prvi među jednakima. Korisnici proizvoda i usluga treba da buduu fokusu svake kompanije, dok zaposleni unutar nje treba da veruju u inovacije i na njih gledaju kao na proces kroz koji mogu da uče, greše i potom izvuku pouke uz pomoć kojih se dalje usavršavaju. Inovacioni procesi su kao mozaici, jer su napravljeni od mnogo različitih delova i jedino onda kada se savršeno uklapaju, čine skladnu celinu.
6. Sami stvaramo svoje okruženje za napredak
Kako u privatnom, tako i u poslovnom životu, uvek treba tražiti način da se napreduje, s obzirom na to da je budućnost neminovna, te da će desiti i pojedincima i radnim organizacijama, bez obzira na to kakva su očekivanja, planovi ili želje. Ako postoji otvorenost ka učenju i deljenju znanja sa drugima, onda postoji i mogućnosti da se stvori okruženje koje je spremno za saradnju, podržava je i neguje, što dalje vodi ka kreiranju kompanijske kulture koja će biti otvorena za predlaganje i usvajanje niza inovacionih procesa, bilo da oni vode inkrementalnim unapređenjima, bilo onim radikalnim, kojima će se ubrzo diktirati pravila tržišne igre.
Napravivši pun krug, od usmeravanja pažnje na lidere svesne svojih mogućnosti i ograničenja, poslovnog okruženja, ali i pripadajućih odgovornosti, preko timova i pojedinaca koji inovacije sprovode u praksi i kojima treba obezbediti plodno tle da se dalje razvijaju i rade na način koji će obezbediti budućnost kompanije, do toga koliko je važna spremnost svakog pojedinca da spozna svoj prostor za delovanje i napredak, ovogodišnja konferencija posvećena korporativnim inovacijama je bila odlična prilika da se zajedno podsetimo onoga što i jeste njena glavna poruka – treba se posvetiti inoviranju već danas, kako bismo opstali i sutra.
