Tragom priče o kompaniji Micro Strategy, koja je postala poznata po tome što je među prvima svoju strategiju investiranja usmerila velikom merom na kupovinu Bitcoina, došao sam na ideju da malo analiziram trenutni odnos kompanija prema ulaganjima u kriptovalute i zašto treba razmotriti ovu opciju kada je reč o alternativnim vidovima investiranja.
Zanimljivo je da je Micro Strategy ne samo kupio Bitcoin od svog profita, već su svoju veru u uspeh pokazali i tako što su uzeli velika dodatna sredstva, poput kredita, kako bi na vreme kupili onoliko Bitcoina koliko su smatrali da je potrebno da bi im se investicija u što većem obimu isplatila.
Kako vam ovo zvuči?
Kao ludost?
Preveliki rizik?
Želja za publicitetom?
Da pričam o vremenu od pre par godina, možda kao i vizionarstvo, ali kako su oni prvu kupovinu izvršili u junu prošle godine, sada se može reći da je to bilo pametno ulaganje. Ukoliko vas zanima kako su se kretala njihova ulaganja, paralelno sa tim kako se kretala i cena Bitcoina, možete pogledati na linku.
Primetićete da je to bilo u vreme pandemije, dakle ne baš tako bezbrižan period ni za koga. Pa je ovaj vid ulaganja bio još rizičniji. Ipak, kripto valute ne da nisu propale, već su ostale stabilne ili čak imale i progres. Pokazale su se i kao dobra strategija u borbi sa inflacijom, uprkos variranju u ceni. Reč koja najbolje opisuje odnos koji neke kompanije trenutno imaju ka Bitcoinu je - digitalno zlato. Nije neograničen resurs, a sa druge strane i dalje ima nov potencijal za rast jer se bazira na razvoju novih tehnologija, koje još nisu dostigle svoj pun potencijal.
Ono što je ulaganje u plemenite metale bilo nekada, sada postaje ulaganje u Bitcoin.
Oni nisu jedini naravno, sve više kompanija poseduje neke kriptovalute u svojim bilansima. Trenutno su to uglavnom kompanije koje na čelu imaju ljude koji su i sami entuzijasti kada je reč o kriptovalutama, kao i investicioni (hedge) fondovi. Njihova ulaganja u periodu koji pominjemo, dakle početak i sredina 2020. godine, već su se pokazala kao ispravna, tako da su mnogi samo nastavili da kupuju.
Iz izveštaja Coinbase-a vidi se da je od ukupno 335 milijardi dolara koje su potrošile kompanije u prvom kvartalu 2021. godine, čak 215 milijardi došlo od investicionih kompanija. Dolazak i ostanak velikih igrača imaće svakako uticaj na Bitcoin, jer nisu više pojedinci, entuzijasti, ti koji daju zamajac i čine Bitcoin, da kažemo popularnim, sada je igra dosta složenija, ulozi su mnogo veći. A prognoze govore da će se ovaj trend samo nastaviti. To su prepoznale i neke banke, koje već sada nude, ili se spremanju da ponude, put ka kriptovalutama svojim velikim klijentima.
Trend prihvatanja kriptovaluta od strane korporacija pomogao je i da se podigne cena, a rastuća vrednost zatim je ubedila više korporacija da uskoče. Novi test mogao bi doći u sledećoj krizi Bitcoina. Jedna od potencijalnih novih kriza može biti pritisak i sve veće širenje svesti o štetnosti rudarenja po životnu sredinu. Što je još jedna tema u fokusu i kako stvari stoje, tako će i ostati.
Odnos kompanija prema kriptovalutama se generalno menja, postaju otvorenije, bilo da razmišljaju o tome da delatnost usmere u tom pravcu, ka posredništvu u kupovini na primer, ili počinju da prihvataju plaćanje u kriptovalutama za svoje usluge.
Pioniri u tom smislu su Pavilion Hotels & Resorts, internacionlni lanac hotela koji prihvata plaćanje u čak 40 različitih tokena, među kojima su i Bitcoin i Ethereum. Zatim AXA Insurance omogućava plaćanje polisa osiguranja kriptovalutama u Švajcarskoj. Pomenuću i Microsoft i omogućavanje Bitcoin plaćanja za, na primer, servise kao što su Xbox Live i Skype. Primećujete da se radi o različitim industrijama, od turizma, preko osiguranja, do tehnoloških giganta. Još primera možete pronaći ovde. Veoma je zanimljivo videti taj raspon. Ukoliko ne pratite ove tendencije, sigurno ćete se iznenaditi.
Još jedna veoma korisna zamisao je i isplata zarada u kriptovalutama, što bi naročito pogodovalo kompanijama koje imaju zaposlene širom sveta, jer bi se prekogranične transakcije obavljale brzo, lako i bez provizija koje nisu zanemarljiv trošak.
Ukoliko kao premisu uzmemo to da će Bitcoin u jednom momentu postati mainstream, novi novac, onda svi ovi koraci koje neke kompanije već preduzimaju deluju veoma pametno, uz sve prepreke, kojih je još uvek naravno mnogo. I kada nije reč o Srbiji, pričam o malim koracima, ali su ti koraci dovoljan indikator u kom pravcu se razmišlja. Visa i Master Card već preduzimaju određene korake, kao i Pay Pal, dok Majami najavljuje mogućnost plaćanja poreza kriptovalutama. Dakle, veliki igrači žele da se spreme i uhvate momentum.
Da se na kratko osvrnem i na Srbiju, ukoliko ste propustili, 29. juna ove godine na snagu je stupio Zakon o digitalnoj imovini koji se bavi kriptovalutama. Zakon definiše osnovne pojmove, kao i oblast izdavanja, trgovine i pružanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Ovo je svakako pozitivan pomak i dobar znak za sve koji planiraju da svoje poslovanje na neki način vežu i za kriptovalute, jer se neka pravila i okvir delovanja sada jasnije definišu.
Kad sam već pomenuo reč novac, sledi i pitanje, da li je Bitcoin budući novac? Odnosno novo digitalno sredstvo za sve operacije za koje danas koristimo novac. Da li će to tako biti teško je reći, ali postoje preduslovi, koje vidim i u svom najbližem okruženju. Reč je o tome da nove generacije nisu opterećene teorijama zavere, da ne misle da su sve to ideje i projekti nekolicine moćnih pojedinaca koji na taj način žele da nas unište, i samo sebi pribave korist, već im je koncept savršeno prihvatljiv, i da sutra pređemo na njega, da za to ima uslova, rado bi se prilagodili.
A upravo oni, generacija poput moje dece, su naši budući korisnici, kupci. Nije im strano da trguju tokenima koje su dobili prodajom mača u igrici. Oni će vrlo verovantno koristiti kriptovalute u nekom obliku: sredstvo plaćanja, sredstvo za čuvanje ili povećanje vrednosti ili kao investiciono sredstvo. I sa tim neće imati nikakav problem.
Preduslov je i prevazilaženje trenutnih nedostataka koje i same kriptovalute još uvek imaju. Pre svega veoma uzak spektar mogućnosti za njihovo korišćenja. Zatim često variranje vrednosti, kao i lako “gubljenje”. Uz sve glasnije osude klimatskih pokreta.
Već vekovima novac, iza koga stoji država, služi kao pokretač globalne ekonomije. To je opšteprihvaćeno sredstvo u kome ljudi štede, vrše plaćanja i imaju bankovne račune. To je mera vrednosti bogatstva i mera u kojoj se određuje i geopolitička moć jedne države. Međutim, ovakav sistem ima svoje nedostatke. Situacije u kojima nema pravi odgovor ili taj odgovor zahteva vreme i još novca.
Prognozira se da ćemo svedočiti, u ne tako dalekoj budućnosti, sudaru dva sistema, tradicionalnom novčanom, bankarskom sistemu i novom kripto finansijskom sistemu. Kriptovalute su još uvek relativno nov pomak u finansijskoj revoluciji, pa stvaranje i održavanje poverenja među korisnicima ostaje još jedna prepreka za opšte usvajanje tehnologije. Ono što će sigurno doprineti bržoj izgradnji poverenja je transparentnost koja leži u temelju same blockchain tehnologije i koja onemogućava manipulacije, revizije ili gubljenje tokova transakcija. Poverenje se gradi i regulativama koje treba da preduzme i država, kao što je to slučaj u nekim zemljama u Aziji, koje su i vodeće kada je reč o prihvatanju i poverenju u kripto generalno.
Ali, kao i do sada, oni koji među prvima prihvate rizik, osete tržište i na pravi način iznaliziraju raspoložive podatke, profitiraju. Zamislite da ste imali mogućnost da investirate u na primer Facebook na samom početku. I da ste tu priliku iskoristili.
