Ovo je treći i poslednji deo studije slučaja “Primena Design Thinking metodologije u kompaniji Vip mobile“.
U prvom delu smo predstavili osnovni cilj projekta i kako je izgledao proces pripreme. Pročitajte OVDE.
U drugom delu smo pisali o tome koje su to bile projektne faze i na koji način smo ušli u realizaciju. Drugi deo pročitajte OVDE.
Šta je potrebno za uspešan proces?
Podrška ključnih donosioca odluka – Što se ranije u toku projekta zadobiju poverenje i podrška ključnih ljudi unutar kompanije koji mogu uticati na realizaciju projekta, povećava se šansa da taj projekat uspe. Neophodno je izgraditi poverenje u nov način pristupa problemu, pogotovo kada taj pristup može doneti promene koje nisu uvek i svakome prijatne. Kako bi se osigurala ranu integraciju ključnih donosioca odluka, uključeni su na samom početku procesa kroz uvodnu radionicu na kojoj su im predstavljeni plan i program, te se zajedno sa njima definisala polazna tačka od koje se dalje razvijao i sam proces. Oni su takođe bili uključeni u tok celokupnog procesa kroz milestone radionice na kojima im je prezentovan dotadašnji napredak.
Opredeljeni resursi – Kada se obezbedi podrška ključnih donosioca odluka, potrebno je opredeliti i resurse kako bi se proces adekvatno realizovao: od posvećenog vremena koje tim izdvaja, preko podrške kolega koji obezbeđuju podatke iz kojih se može osigurati pristup korisnicima, do opredeljenog prostora za rad i sredstava za izradu prototipa i testiranje rešenja. Takođe je potrebno imati okvirnu informaciju o sredstvima koja su na raspolaganju za implementaciju samog rešenja, jer to može biti jedan od kriterijuma koji se uzima u obzir pri odabiru finalnog rešenja.
Vidljivost projekta unutar kompanije – Kada projekat treba da posluži tako da doprinese izgradnji korporativne kulture koja podržava inovacije, najbolji način da se edukuju zaposleni i izgradi njihovo poverenje u novi način rada je upravo interna promocija procesa i njegovih rezultata.
Otvorenost za novine i prihvatanje neizvesnosti ishoda – Veoma je bitno da tim veruje u proces, što znači da moraju da prihvate da stvari mogu biti nejasne i nezivesne i da odgovori često nisu poznati ni očigledni, pogotovo kada se radi na rešavanju kompleksnih problema. Kako bi proces bio uspešan, potrebno je da postoji otvorenost za drugačije ideje, svest da ne treba prerano donositi zaključke i prihvatanje pristupa koji podrazumeva učenje kroz eksperimentisanje.
Optimalna dužina procesa i nivo motivacije – Dužina programa zavisi od kompleksnosti procesa i postavljenih ciljeva, ali dinamika svakako treba da bude takva da konstantno održava nivo motivacije i angažovanosti tima, ostavljajući dovoljno vremena za rad između radionica i dnevne zadatke iz osnovog opisa posla zaposlenih.
Šta smo postigli na kraju procesa?
Kada je u junu 2019. urađen zajednički osvrt na proces kroz koji se prošlo, zaključak je bio da je došlo do malih, ali značajnih promena u kompaniji. Pored konkretnog rešenja (Skilful Experience) koje je otišlo dalje u fazu implementacije, dobijen je i odgovor na pitanje: kako inkorporirati Design Thinking kao način razmišljanja u svakodnevni rad kompanije?
Članovi tima i zaposleni koji su bili na razičite načine uključeni u sam proces, uvideli su značaj empatije i koliko je važno staviti se u cipele korisnika i pristupiti problemu holistički, jer je to jedini način da se sagledaju svi bitni aspekti i da se na odgovorajući način definiše problem. U timu je usvojen princip da nasuprot pretpostavkama mora da se dođe do validiranih saznanja, a isto tako je i demistifikovana kreativnost kao odlika nekolicine, pošto se videlo da svako može imati kreativne ideje koje se dalje razvijaju kreiranjem prototipa i testiranjem.
Na ovaj način se došlo i do najznačajnije promene, a to je promena u načinu razmišljanja koja se najbolje može postići kroz samu primenu metodologije na konkretnim projektima.
Autorke: Đurđa Đukić i Ana Jeličić
