Internet citati kažu da ne postoji greška - postoji samo učenje. Ipak, "učenje" u IT biznisu u prvi mah može da izgleda pogubno... Ili dovede do katastrofičnih posledica koje nikako nište planirali!
Naravno, za shvatanje da posledice nisu uvek loše - i da greške mogu postati omiljena priča - potrebno je strpljenje. Kako onda u poslovanju koje u trenutku može dovesti do ozbiljnih novčanih gubitaka sačuvati zdrav razum - ali i svoju kompaniju?
Tema Fuckup Nights Belgrade događaja bila je upravo IT industrija i način na koji su IT-evci grešili, ali i rešili svoje neuspehe. Globalni pokret u organizaciji ICT Hub-a i Inicijative Digitalne Srbije koji je aktivan u više od 300 gradova širom sveta, 14. decembra je još jednom dokazao da je promena razmišljanja o neuspehu važna i ponovo podržao priče o poslovnim kiksevima na slobodan i otvoren način.
Svoje fejl priče su ovaj put podelili Dejan Cvetković iz Microsoft razvojnog centra Srbije, Aleksandar Vratonjić Gligorijević iz TeleGroup-a kao i Vuk Popović iz kompanije Quantox.
Dejan Cvetković: Svaka greška je drugačija od prethodne
Dejan započinje svoje izlaganje poznatom frazom da se na greškama uči, a zatim dodaje da je u svojih trideset godina u Microsoft-u imao mnogo fejlova, ali da je svaka greška izazovna jer je drugačija od one prethodne. Na Fuckup Nights-u, Dejan je prvi put javno podelio svoju priču koja se dogodila pre 19 godina, zbog koje je loše spavao u vreme kada se dogodila, iako je danas ponosan na taj događaj.
Današnji CTO Microsoft-a se 2003. godine vratio iz Kanade da napravi doo u Srbiji, i u to vreme radi legalizaciju softvera za pravna lica, među kojima su i Vlada Srbije, Komercijalna banka, Telekom, Pošta itd.
Ipak, priču o najvećoj grešci Dejan počinje jednom pobedom. Naime, kada u određenom trenutku poslovanja primeti da potpisanog ugovora sa NIS-om i EPS-om nema iako sarađuju, pošalje faks generalnim direktorima. Kada se dotični ugovori sa ovim kompanijama već sutradan pojave na njegovom radnom stolu, Cvele laskavo čestita sam sebi.
Par meseci kasnije, nakon sednice sa Vladom određene zemlje, gde se ne desi potpisavanje ugovora, okuražen svojim pređašnjim uspehom odlučuje da ponovo pošalje faks slične sadržine. Dejan je sačuvao čak sve u radnoj word verziji i pročitao nam je sadržinu faksa koji je poslao Premijeru lično kao i dvojici ministra. U svom pismu na - ne baš umestan način - piše kako ugovor nije sklopljen iako su svi uslovi ispunjeni i maltene Vladi postavlja ultimatume, a na kraju ih čak uverava da bolji legalizacijski uslovi od njihovih ne postoje.
Ovaj put, ipak, danima ostaje bez odgovora a kada mu stigne pismo koji počinje sa Dear Mr. Cvetković, već zna koliko ima sati. Predstavnici Vlade mu odgovaraju da su impresionirani njegovom slobodom s kojom je sebi dozvolio da komentariše kompentenciju njihove Vlade, da je srozao reputaciju Microsoft-a svojim tonom i da se nadaju da je njegovo pismo individualni manjak vaspitanja, a ne i predstavljanje njegove kompanije.
Šta je usledilo nakon ovoga i šta je Dejan naučio?
Microsoft je osuđen od strane Evropske unije a Dejan je već tada shvatio da bi sva njegova objašnjenja bila izlišna pa mu i dalje nije jasno kako je preživeo ovaj fejl. Ipak, samo dve godine kasnije, sklopio je ugovor upravo sa ovom Vladom, a ljudi koji su mu odgovorili na faks su mu danas prijatelji.
Ono što je Dejan naučio jeste da je priznanje greške bez izgovora bilo je ono što je Vladu otvorilo za dijalog i što je donelo dobrobit ne samo dotičnoj državi, već i samom Microsoft-u.
Njegova pouka publici jeste da učimo iz grešaka i s vremenom pokažemo da smo bolji upravo zbog svojih fejlova jer će nam na taj način biti oprošteno... Na kraju, uz široki osmeh dodaje: I imaćemo Fuckup Nights gde ćemo nakon 19 godina pričati o tome!
Aleksandar Vratonjić Gligorijević: Softver je važan ali ljudi su važniji
Aleksandar započinje svoju priču o neuspehu istorijatom TeleGroup-a, porodične firme njegovih roditelja i objašnjava da je njihov biznis funkcionisao tako što bi pojedincima u sistemu davali da vode ćerke kompanije u području poslovanja, s tim da je u njihovom vlasništvu uvek ostajalo 51%. Ovaj uspešni biznis model okazao se i u činjenici da je TeleGroup rastao i do 20-30% godišnje a oni su, povučeni rezultatima, otišli na usavršavanje po Americi gde su posetili kancelarije YouTube-a, Apple-a, Google-a i Facebook-a. Kada se Aleksandar vratio, zagrejan zapadnjačkim razvojem, poželeo je da potpomogne i investira u neki startup i kod nas. Ubrzo to i ostvaruje se kompanijom Greensoft iz Novog Sada koja želi da reši problem upravljanja proizvodnje u poljoprivredi. Puni entuzijazma potpisuju ugovor; vlasništvo TeleGroup-a je kao i uvek 51% - s tim što će se kasnije ispostaviti da je ovo bila katastrofalna odluka.
Iz današnje perspektive, Aleksandar govori da tada nisu uzeli u obzir da ne poznaju poljoprivredni biznis niti njihove probleme, a kamoli načine za prodaju sopstvenog softvera jer su se inače bavili prilagođavanjem postojećih. Iz ovog razloga, obe strane su ispaštale, a ubrzo se dešavaju situacije gde se pojavljuje 300 tiketa kao i dobijanje otkaza ugovora od velikih firmi u Srbiji - koje čak za njih misle da su amateri. Na sve to, nisu znali kako da reše situaciju i probali su da ocene samo softver što je ponovo bila greška jer nije bilo korisničke podrške, komunikacije i servisa koje inače ljudi vrednuju.
Šta je usledilo nakon ovoga i šta je Aleksandar naučio?
Usled gubitaka, 2017. su preuzeli 100% firme, uložili još novca i počeli sve iznova: sa 0 zaposlenih! Tada zapošljavaju čoveka iz sistema u praznoj kancelariji i dodaju mu dva agronoma koji možda ne znaju razvoj softvera ali poznaju poljoprivredne probleme. Ovaj očajnički potez je ipak 2019. doneo rezultate upravo zahvaljujući reakciji čoveka koga su zaposlili i uz pomoć koga su uspeli da nekako održe poslovanje. Ipak, najbolji deo cele priče jeste da su sav materijal koji je bio namenjen korisnicima velikih preduzeća preformulisali u vladine programe besplatnih obuka. Na taj način, održali su preko 110 obuka u toku 2020. i 2021. (u sred korone!), a na svakoj od njih je bilo barem trideset ljudi iz poljoprivrednog biznisa.
Aleksandrova pouka publici jeste da ako hoćete da pomažete startupu, nije dovoljno da samo otvorite vrata i zatim zahtevate uspeh od prodaje, već treba da postavljajte pitanja; dakle kvalitetnije komunicirajte jer puko zadavanje targeta nije dovoljno. Na kraju, ono što Aleksandar ističe kao najveću lekciju jeste da je tehnologija odličan alat - ali da je tim ljudi sa kojima poslujete ipak najvažniji.
Vuk Popović: Bez advokata više ni u WC ne idem
Poslednji govornik na Fuckup Nights Beograd, bio je Vuk Popović iz Quantox-a, koji je govorio o više fejlova koji su ga zadesili. Vuk odmah na početku ističe da nije ljubitelj javnog govorništva, da nema fancy background i da je čak napustio školu, ali da je od 1998. godine u biznisu pa je imao gomilu fuckupova.
Pre svega, u toku svog poslovanja je investirao u menjačnice, butike, spa centre, taxi službu - što je sve do jednog propalo! Vuk dalje navodi da su nakon 15 godina poslovanja Quantox-a i investiranja u Crnu Goru, BiH i Rumuniju, pokrenuli projekat "100 praktikanata iz cele Srbije". Za ovaj poduhvat Vuk ističe da ne misli da je potpuni neuspeh jer su zaposlili skoro 70 ljudi, iako su dosta morali da otpuste zbog recesije i okolnosti u kojima su se nalazili. Iz rog razloga smatra da su na ovaj način promenili živote i pokrenuli karijere velikom broju ljudi pa ovu epizodu spominje u pozitivnom tonu.
Pošto ima dosta godina iskustva iza sebe, Vuk se ovaj put fokusirao na nešto aktuelniji poslovni kiks i ističe tri akvizicije koje su radili upravo ove godine. Za svaku od njih je naravno imao spremne ugovore, ali je za jednu slepo verovao partneru i nije gledao šta potpisuje. Ovaj svoj propust skupo će platiti par meseci kasnije kada se ispostavlja da im je prodata firmu koja nije nije u vlasništvu, sa klijentima koji nisu firmini i da na sve to određeni broj developera uopšte ne radi u datoj firmi!
Šta je usledilo nakon ovoga i šta je Vuk naučio?
Vuk je situaciju rešio tako što je podigao investiciju - ali je izgubio 3,4% Quantox-a i nije uspeo da naplati ono što je ljudima obećao. Njegova šaljiva pouka publici da od sad ni u WC ne ide bez advokata zapravo govori da se poverenje gradi vremenom, da uvek sve proveravamo kao i da treba da pazimo na okolnosti i pravne regulative.
Ceo snimak „Fuckup nights Belgrade: Kad IT (pog)reši“ možete pogledati ukoliko kliknete na sledeći link.
