“Srbija Inovira“ je projekat koji implementira ICT HUB, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Cilj projekta je stvaranje prvog inovacionog superklastera u Srbiji. Tokom godinu dana, četiri pilot superklastera rade na testiranju ovog modela u svojim specifičnim oblastima koje nazivamo domeni.
Prošli smo kvartal i po od kada su pilot superklasteri počeli sa radom. Ovo je prvi put da se takva metodologija primenjuje kod nas. Inspirisana je kanadskim, norveškim i drugim modelima, ali prilagođena lokalnim uslovima. Iako je ovo zagrevanje, već vidimo neke zaključke koje bismo mogli da podelimo sa svetom, bar našim svetom - inovacionom zajednicom.
Start with Why?
Dva su osnovna motiva da podelimo ovakav tekst. Prvi je to što bi, kao članove inovacione zajednice, ovo moglo da vas se tiče. Posebno ako ste posredno ili neposredno uključeni u jedan od četiri domena kojima se pilot superklasteri bave: Web3, Gaming i VR, Agritech i proizvodnja hrane, Bio&MedTech. Drugi je taj da podstaknemo diskusiju i razmenu iskustava u ovom našem (razvojnom) poslu, o kojem se nema mnogo gde naučiti i pročitati.
(Vrlo) Kratak pojmovnik za one koji se prvi put sreću sa temom:
Superklaster: Organizacija koja okuplja sve aktere inovacionog ekosistema u određenoj specifičnoj oblasti (zrele kompanije, startupe, nauku (instituti), akademiju (fakulteti, univerziteti), javni sektor, organizacije podrške i druge specijalizovane kompanije (advokatske kancelarije, marketing agencije)) sa ciljem da kroz svoje aktivnosti podrži stvaranje većeg broja inovacija, startupa i dodate vrednosti u toj oblasti
Domeni: Četiri specifične oblasti , negde u preseku tehnologija i industrija, koje su prepoznate kao one sa najvećim inovativnim potencijalom u Srbiji (Više o tome u delu teksta "Tailor-made pristup temama i ljudima ")
Pilot Superklasteri: Organizacije u četiri domena na projektu “Srbija Inovira“, koje u prvoj godini pokušavaju da ostvare svoje ciljeve i dokažu potencijal svog domena i kapacitet svoje organizacije.
Klaster menadžment tim: Tim koji je zadužen za ostvarenje ciljeva klastera i sprovođenje akcionog plana (izvršna kancelarija)
Za sve one koje više interesuje tema superklastera i saradnje u ekosistemu, predlažem da pogledate razgovor na linku Projekat Srbija Inovira: odgovor na ključne izazove u primeni inovacija u privredi | Specijal 05.
Tema ovog teksta je šta smo naučili u praksi - šta smo pokušali, gde smo uspeli, a gde pogrešili.
Konkurenti mogu zajedno
Mala bara…jeste, ali nismo krokodili. Složili smo se već na raznim skupovima i mrežama, da je naša privreda generalno mala, može se reći u svakom pogledu. Nemamo dovoljan dealflow startapa da bismo imali lokalne VC fondove, nemamo dovoljno kapitala za startape, zrele kompanije nisu u stanju/nemaju želju da apsorbuju domaće inovacije, nemamo dovoljno talenata, tržište je malo i nezrelo za plasman proizvoda sa dodatom vrednošću, slaba je kupovna moć… Jeste. Stoji (tačno je) i ne stoji (pomera se).
Iako je ovo sve godinama unazad bilo istina, imali smo sjajne primere koji su se dešavali kao nekakvi incidenti. Tako je i nastala ideja za Srbija Inovira, sa hipotezom: “Šta bi se desilo kada bismo usmerili napore u one oblasti koje imaju najveći razvojni potencijal da stvore vrednost i pozicioniraju Srbiju kao mesto prepoznato po inovacijama u tim oblastima?”
Na javni poziv da razvijaju klastere u svojim oblastima prijavili su se odlični konzorcijumi, a u nekim slučajevima i više njih u istom domenu. Kada smo se našli pred izborom, shvatili smo da bi budući superklaster morao da se širi na svom putu kako bi postao relevantan predstavnik svoje zajednice. U tom slučaju, poziv bi u nekom trenutku došao i do članova inicijalno “poraženog” konzorcijuma. Odnos ”pobednik-poraženi” nije vrsta relacije u kojoj verujemo da bi takva diskusija trebalo da se dešava.
Odlučili smo se na odvažan korak. Predložili smo konzorcijumima da se povežu i da kao jedan pristupe poduhvatu stvaranja prvog inovacionog klastera u Srbiji.
Rezultat je da danas za istim stolom imamo predstavnike nekih od najvažnijih organizacija u svojim oblastima, koji su po svojoj prirodi konkurenti na različite načine: imaju slične proizvode, takmiče se na istom tržištu, bore se za iste talente, i tako dalje.
Bilo je važno da se svi zajedno razumemo oko tri stvari:
“Klastering” je filozofija zasnovana na osnovnim principima integracije (aktivnosti) i saradnje (članova) u cilju zajedničkog benefita;
Članovi klastera unose u saradnju svoju “snagu”, ali apsolutno zadržavaju autonomiju;
Članstvo u klasteru ne znači da ćemo među sobom deliti poslovne tajne, već da ćemo sarađivati kako bismo unapredili ekosistem u celini, a svoje rivalstvo nastavljamo na terenu (tržištu).
Naravno, to je donelo nove izazove, ali i to da samo par meseci kasnije imamo inicijative na kojima organizacije iz različitih konzorcijuma i direktni konkurenti, jako lepo sarađuju.
Izvrsnost klaster menadžmenta
Izvrsnost klaster menadžmenta je neophodan, ali ne i dovoljan, uslov da klaster ostvari svoj potencijal. Neophodna je zbog toga što je klaster menadžment tim glavni integrator članova, njihovih snaga i resursa, kao i glavni egzekutor akcionog plana i zajedničkih inicijativa.
Klasteri se po svojim karakteristikama i ulozi svrstavaju u organizacije podrške. Za rad u ovakvim organizacijama, u principu, ne postoji škola. Profesionalci u ovoj industriji se grade, talenti moraju da se neguju i razvijaju, a teško se pronalaze. Rad u organizacijama podrške nije na listi najpoželjnijih zanimanja, mnogi nisu ni čuli da tako nešto postoji.
Tri ključne stvari koje bih naveo kao ključ dobrog klaster menadžmenta su:
Iskustvo
Posvećenost
Osećaj
Nisu poređane po prioritetu. Ne mogu jedna bez druge i samo kada su dobro iskombinovane kod članova klaster menadžment tima čine dobar temelj za uspešno funkcionisanje klastera.
Dobar/ra klaster mendžer/ka mora dobro da poznaje industriju i prati trendove, da bi mogao/la da prepoznaje prilike za saradnju među članovima na obostranu korist, sinergiju i pozitivne eksternalije koje se mogu ostvariti integracijom aktivnosti/resursa članova. Posao je istovremeno izrazito kreativan i izrazito operativan, a u značajnoj meri podrazumeva i interakciju sa ljudima.
Mnogi aspekti mogu biti zadovoljeni dobrom ličnom organizacijom i napornim radom. Međutim, postoje i stvari koje se ne mogu “isprogramirati”, a obično su u pitanju detalji koji čine tzv. “final-touch”. :)
Kako uspostaviti odnos poverenja, kada i na koji način prezentovati ideju, saopštiti dobre i loše vesti, učiniti aktivnosti klastera zanimljivim pojedincima koji u njima učestvuju? Vladanje ovim veštinama možda je i ključni sastojak “klaster menadžment miksa”.
Jedna od najvažnijih karakteristika projekta “Srbija Inovira“, kao klaster programa, je to što na nedeljnom nivou komuniciramo i intenzivno radimo sa klaster mendžment timovima. Pokušavamo da kod njih, ali i kod predstavnika inovacione zajednice koji su deo klastera (jer i oni imaju značajan uticaj na motivaciju i rezultate tima), probudimo svest o tome koliko je njihova uloga važna i koliku vrednost mogu da donesu svima, ukoliko su uspešni u svom poslu.
Tailor-made pristup temama i ljudima
Primetićete uvidom u domene kojima se bave pilot superklasteri jedan značajan diverzitet (nazive prenosim u celosti):
Web3 i blockchain tehnologije
Gaming okruženje i virtuelna realnost
Visoka tehnologija u poljoprivredi i proizvodnji hrane
Napredna rešenja u medicinskoj tehnologiji i biotehnologiji
Imamo dve izrazito digitalne i dve izrazito tradicionalne industrije. U nekima je hardware osnova, a software podrška. U nekima hardware gotovo da ne postoji. Neke su fokusirane na stvaranje naučnih dostignuća, druge na njihovo korišćenje. U nekima razvoj traje godinama i izrazito je kapitalno intenzivan, u drugima se tokom godinu dana može lansirati više proizvoda. Neke podležu jakoj regulativi, za neke se ona tek nazire...
Diverzitet ćete primetiti i pri nabrajanju svih uključenih stakeholder-skih grupa: zrele kompanije, startupi, nauka (instituti), akademija (fakulteti, univerziteti), javni sektor, organizacije podrške i druge specijalizovane kompanije (advokatske kancelarije, marketing agencije).
Isto je i kada zamislite različite profile koji se kao predstavnici svojih organizacija pojavljuju u aktivnostima klastera: osnivači, direktori, biznis developeri, inženjeri, naučnici, profesori, marketari…
Postoji još perspektiva iz kojih bismo mogli da sagledamo koliko su različite potrebe svih stakeholder-a okupljenih oko klaster incijativa (nadam se da smo otklonili i poslednje dileme oko kompleksnosti posla klaster menadžera).
Ne postoji recept za uspešan klaster. Postoji niz stvari koje sačinjavaju dobar temelj, ali ključno je uspostaviti sistem tako da može da razume i odgovori na potrebe članova i vešto upravlja njihovom međusobnom interakcijom.
Kako bi se obezbedilo aktivno učešće i doprinos članova, važno je da svi oni osećaju benefit za sebe i pripadnost klasteru.
Prioriteti i fokus / priprema je pola posla
Koncept projekta Srbija Inovira podrazumeva tzv. “pilot godinu” u kojoj pokušavamo da dokažemo da model superklastera ima smisla i testiramo uticaj koji ovakva inicijativa može da napravi. To ćemo uraditi kroz niz aktivnosti koje bi trebalo da doprinesu globalnoj konkurentnosti zajednice u četiri izabrana domena.
Imajući u vidu prethodnu diskusiju o različitosti članova, njihovih ambicija, potreba i interesa, trebalo je pronaći način da postignemo dogovor.
Stoga smo organizovali strateške radionice na koje smo pozvali predstavnike organizacija okupljenih oko konzorcijuma koji su se prijavili da predvode pilot superklastere u svojim oblastima. Pretpostavili smo da “za stolom” imamo najrelevantnije predstavnike zajednice iz sva četiri domena, koji će znati šta je to potrebno uraditi bez odlaganja kako bi bio ostvaren pozitivan uticaj na ekosistem.
Poučeni iskustvom kanadskog Superklaster programa, usmerili smo učesnike radionica na to da sve aktivnosti budu orijentisane ka ostvarivanju ciljeva u pet strateških oblasti:
Tehnološko liderstvo
Razvoj talenata
Partnerstva za rast
Pristup inovacionim resursima
Globalno prisustvo
Ovo je pet oblasti u kojima napredak sigurno vodi unapređenju konkurentnosti. Ciljevi i aktivnosti na njihovom ostvarenju deo su strategije i akcionog plana svakog pilot superklastera.
Kao što već možete da pretpostavite, ne postoji idealna raspodela zastupljenosti ovih strateških oblasti u strategiji klastera. Najbolja je ona koja na pravi način odgovara trenutnim specifičnim potrebama zajednice u određenoj oblasti. Isto tako, vrlo je verovatno da u svakom postoji potreba, ali upravo ograničenost resursa otvara temu prioritizacije.
Tokom planiranja superklastera prioritete smo odredili odgovarajući na pitanja:
Kojim resursima raspolažemo?
Kakve su prilike da napravimo uticaj u kratkom roku?
Kolika je motivacija članova klastera za bavljenje ovim temama?
Prioriteti i fokus su apsolutno promenljive kategorije, ali važno je imati ih uvek u vidu zbog opasnosti od rasipanja energije i drugih resursa i povremeno ih revidirati.
Rezultat ovog procesa bio je preko 70 programskih celina, koje zajedno čine ukupno na stotine događaja koji će se u desiti u našem inovacionom ekosistemu tokom “pilot godine” - samo kroz projekat “Srbija Inovira“.
Clusters are individuals…
.. naslov je jednog meni jako interesantnog izveštaja koji pruža uvide u više od 200 klastera širom sveta i koji mi je dosta poslužio tokom pripreme za rad na Srbija Inovira.
Često se vratim na tu formulaciju kada želim sebe da podsetim da smo još uvek na početku. Očekuje se da prvi rezultati rada ovakvih inicijativa budu primetni nakon pet do deset godina. Ideja projekta “Srbija inovira“ je da ubrza taj proces.
Kao i sve druge organizacije, klasteri imaju svoj životni vek i jako je važno naoružati se strpljenjem i dati vremena da se uspostavi sistem, izgrade odnosi i ostvare rezultati.
Radujemo se svemu što dolazi.
