Sticanje uvida u aktuelne teme, trendove i iskustva iz različitih industrija u svetu korporativnih inovacija nam je jako bitno i ovog maja smo bile u Lisabonu. Kao i ranijih godina, organizator - najveća globalna zajednica korporativnih inovatora Innov8rs pobrinuo se da na jednom mestu okupi veliki broj predstavnika kompanija koji u svojoj tituli imaju reč inovacija, najvažnije eksperte i mislioce iz oblasti inovativnih transformacija poslovanja.
Glavna poruka - da bi inovacija opstala (u kriznim vremenima) mora da postane mnogo disciplinovanija.
Prema poslednjem izveštaju konsultantske kuće Boston Consulting Group “Most Innovative Companies 2023” inovacija za korporativni svet nikada nije bila važnija. U 2023. godini čak 79% kompanija inovaciju stavlja u top 3 prioriteta u poslovanju, u odnosu na 75% 2022. godine. 40% njih očekuje značajnije uvećanje budžeta namenjenih inovaciji (inovacija, R&D i razvoj proizvoda), što predstavlja uvećanje od 16% u odnosu na prethodnu krizu 2009. godine.
Da, inovacija je vrlo bitan prioriet i najinovativnije kompanije je pametno koriste za građenje rezilijentnosti i stvaranje prednosti na tržištu. Ipak, kada razgovarate sa ljudima koji se inovacijom i upravljanjem inovacijama svakodnevno bave stvari nisu ni izbliza tako ružičaste i nisu kompanije iz pula najinovativnijih dobar pokazatelj pravog stanja inovacije u korporativnom okruženju. Ovo je naš stalni utisak koji dolazi iz svakodnevnog rada sa velikim kompanijama širom Balkana, kao i sa Innov8rs konferencije koja je na jednom mestu okupila kako korporativne inovatore, tako i konsultante koji su tu da pomognu i ubrzaju neke procese, proguraju neke agende, osnaže što više ljudi na drugačiji i poželjniji način razmišljanja i rada.
U ovom tekstu želimo da podelimo sa vama neke od važnijih opštih uvida nakon dva dana predavanja, radionica i mnogo sjajnih razgovora sa svim učesnicima konferencije.
Upravljanje inovacijama u korporacijama se u proteklih 15 godina značajno promenilo. Evo i kako:
Upravljanje inovacijama je postalo profesija. Svedoci smo da sve više domaćih kompanija ima odeljenja za inovacije i menadžere koji ih vode. Lideri su osvestili da je inovacija nešto čime neko mora da upravlja i da to nije nešto što rade svi u kompaniji. Ukoliko nam je inovacija bitna i očekujemo merljive rezultate neko time mora da upravlja i da bude odgovoran za postizanje željenih rezultata.
Zaposleni u kompanijama imaju bolju predstavu o tome šta je inovacija i šta predstavlja upravljanje inovacijama. Ovde naravno uvek ima prostora za mnogo preciznija određenja šta za jednu kompaniju jeste inovacija, a šta redovno poslovanje i njegov razvoj iliti “business as usual” i čime zapravo odeljenje za inovacije treba da se bavi.
Uloga menadžera za upravljanje inovacijama je evoluirala i danas je lakše objasniti da onaj ko upravlja inovacijama nije neko ko centralizovano radi na inovacijama, već je neko ko osnažuje i facilitira inovaciju kako u “core” delu poslovanja, tako i u transformativnijim aktivnostima.
Zrelost kompanija na ovu temu raste, ali rastu i očekivanja. Očekuju se jasniji i merljivi ciljevi, metrike koje se prate, a što nalaže potrebu ustavljanja sistema za upravljanje inovacijama. U igri na duge staze koja ne može da se poredi sa postizanjem standardih kvartalnih rezultata, sposobnost izveštanja o progresu je ključna. Ovo nije moguće bez sistema sa metrikama koje vode postizanju jasno postavljenih ciljeva i rezultata rada.
I čini se da se dosta toga promenilo, ali šta nije?
Procenat lidera koji su nezadovoljni ishodima koje inovacija postiže. Deset godina nakon originalog istraživanja konsultantske kuće McKinsey (2013, 2023), i dalje je svega 6% lidera zadovoljno performansom inovacije. Frustracija i anksioznost su jako prisutne na C-nivou kompanija.
Kompanije koje su bile loše u dolasku do inovacija interno (programi za razvoj ideja zaposlenih, dedikovani timovi za inovacije isl.) ni u aktivnostima otvorenih inovacija (partnerstva sa startapima, saradnja sa univerzitetima, programi akceleracije i inkubacije eksternih ideja itd.) ne postižu očekivani uspeh. Bez jasnog cilja za inovaciju i sistema za postizanje istog, svaki put može da bude dobar, ali i ne mora.
Odeljenja za inovacije imaju preširok mandat. Od njih se očekuje da rade na promeni kulture ka kulturi koja živi inovaciju, ali i da dostave konkretne poslovne rezultate. Sve ovo iz pozicije jednog posebnog ostrva u organizacionoj šemi, ne radeći sa HR odeljenjem niti biznisom u stalnog sprezi i kroz međufunkcionalne timove i najčešće nedovoljno visoko pozicioniranim u korporativnoj hijerarhiji, ne sedeći za stolom za kojim se donose bitne odluke i vode bitni razgovori o budućnosti poslovanja.
Ukoliko organizacionu kulturu prema autoru knjige Be Less Zombie i sjajnom predavaču sa konferencije, Elvin Turner-u definišemo kao “ono što je uobičajeno”, nije se promenilo očekivanje da ljudi urade izvanredne stvari u okvirima uobičajenog.
I možda najvažnije, nije se promenilo da je inovacija u stalnoj prepirci sa statusom quo i da često krhke, nove ideje i načini rada gube bitku u odnosu na monumentalnost statusa quo, ukoliko nisu zaista pravi prioritet kompanije, jasan svima.
Šta sve ovo znači za korporativne inovacije u današnjem trenutku, trenutku krize, rezanja budžeta za inovacije kod većine kompanija?
Prema rečima Tendayi Viki, uvodnog govornika konferencije, partnera u konsultantskoj kući Strategyzer i autora nekoliko sjajnih knjiga na ovu temu, ovo znači da inovacija (i odeljenja za inovacije) da bi uspela mora da postane daleko disciplinovanija! Bolje je za inovaciju da bi opstala da postane birokrata koji ima resurse i kog ozbiljno shvataju u kompaniji, nego da bude umetnik bez autoriteta.
A na koje načine inovacija najbolje postaje disciplinovana u jednoj kompaniji možete da čitate u našem naredom tekstu.
Srećno inoviranje!
Autorke: Sandra Nešić i Đurđa Đukić
