Lisabon, često nazivan „novom prestonicom startapa Evrope“, svake godine pokazuje sve veću ozbiljnost i posvećenost inovacijama i razvoju svog startap ekosistema. Ovaj šarmantni portugalski grad, sa svojim slikovitim ulicama, prepoznat je odavno ne samo kao kulturno i turističko središte, već i mesto gde ideje sve više pronalaze svoje mesto pod suncem. Održavanje prestižnog događaja Web Summit u Lisabonu od 2016. godine snažno oslikava ovu tranziciju, dok globalni tehnološki velikani i inovativni startapi sve više prepoznaju grad kao izvor talenata, ideja i mogućnosti.
Početkom maja nas dve (Đurđa i Sandra) smo bile na jednoj drugačijoj konferenciji čiji je domaćin takođe bio grad Lisabon, posvećenoj korporativnim inovacijama. Najveća globalna zajednica korporativnih inovatora Innov8rs ovaj grad je izabrala za prvo mesto okupljanja u 2023. godini i to sa razlogom. Utiske o samoj konferenciji i prikaz trendova i učenja iz sveta inovacija u korporativnom okruženju podelićemo sa vama kroz tekstove u narednim nedeljama, a u ovom želimo da podelimo jednu drugačiju priču sa konferencije. Naime, svaka dobra konferencija o korporativim inovacijama donosi izlet u lokalni inovacioni ekosistem, a ovoga puta smo imale priliku da obiđemo i čujemo detalje osnivanja i razvoja Hub Criativo do Beato, koji ima misliju da pozicionira grad kao otvoren, preduzetnički, inovativni i kreativni centar.
Hub Criativo do Beato (HCB) predstavlja nekadašnji industrijski kompleks na istočnoj obali Lisabona, a danas dokaz transformativne snage inovacija. Hab nekada za proizvodnju brašna, paste, hleba za potrebe vojske Portugalije danas je kreativno mesto okupljanja više od 3.000 pojedinaca i kompanija željnih stvaranja promene i vrednosti za ceo svet.
Kako je sve počelo…
HCB je nastao iz vizije gradske vlasti Lisabona 2016. godine, da deaktivacijom vojnog industrijskog kompleksa napravi motor urbane, ekonomske i kulturne regeneracije grada i države.
Gradsko veće je pozvalo poslovni inkubator Startup Lisabon da dizajnira koncept haba i upravlja projektom. Prema rečima našeg domaćina José Mota Leal, projektnog menadžera HCB u ime organizacije Startup Lisabon, cilj promene je bio jasan. Uz istraživanje dobrih globalnih praksi i lokalnu kreativnost, vrednosti i naredni koraci za HCB su brzo postavljeni i prišlo se krupnim aktivnostima za jedan ovakav projekat koje su na samom početku podrazumevale ogromne infrastrukturne izmene.
Proces transformacije ka inovativnoj budućnosti
Proces adaptacije industrijskog kompleksa urađen je na principima kolaboracije partnera (privatnih investitora i izvođača) i Grada. Na ovaj način značajno su smanjeni troškovi javnih ulaganja i omogućen je brz razvoj od strane onih koji su u projektu videli svoj interes i bili spremni da podele rizike.
Sam proces adaptacije HCB je i dalje u toku. Naime uskoro će biti otvorena prva zgrada za co-living koja će omogućiti povoljnije uslove za smeštaj i rad svima koji u Lisabon dođu putem StartUP Visa programa, a nedavno je cyber security divizija kompanije Claranet iz Velike Britanije preuzela na adaptaciju jednu zgradu za svoje operacije u ovom gradu.
Hab je već domaćin kompanije Factory, koja je kampus koncept dizajniranja, razvoja i upravljanja zajednicama inovatora donela iz Berlina u cilju da startapima u različitim fazama razvoja pruži podršku ne samo kroz odgovarajući prostor za rad koji adaptivno prati njihov razvoj i planove za razvoj poslovanja, već i kroz građenje zajednice. Sa nama je bio osnivač i direktor Factory-a Simon Schaefer, a kako nam je objasnio ukoliko je startap podigao Serie A rundu finansiranja dobija drugačije i povoljnije uslove u odnosu na kompanije koje su podigle veće kasnije runde finansiranja. Na ovaj način startap dobija potrebnu fleksibilnost i podršku kada mu je potrebna i kako mu je potrebna.
Kada renoviranje HCB bude kompletno završeno očekuje se da će ovo biti jedan od najvećih habova za preduzetništvo u Evropi, zauzimajući prostor od 50.000 m2, okupirajući 18 zgrada i koji će doprineti stvaranju novih 3.000 radnih mesta.
Oblikovanje budućnosti poštujući prošlost
Ono što nas je posebno oduševilo u obilasku i predstavljanju rada HCB jeste pristup renoviranju koji nastoji da očuva tradiciju, stil i duh prošlih vremena na svakom koraku. Stare industrijske vage, peći za pečenje peciva, sad su deo enterijera koji se oblikovao oko pečata prošlosti svojom funkcionalnošću.
Naravno, pravu vrednost haba ne donose novi moderni delovi prostora i enterijera već okruženje koje na svakom koraku podstiče interakcije različitih tipova ljudi i industrija, stvarajući dinamičnu, inovativnu i kreativnu zajednicu kao stub svakog progresa.
Nismo mogle a da se na svakom koraku u obilasku ovog sjajnog ambijenta i energije HCB ne zapitamo - a zašto mi nemamo ovako nešto? Pitanje iako retoričko, navelo nas je da upravo posebno vreme posvetimo pisanju ovakvog teksta za koji se nadamo da će nekada nekoga da inspiriše na pokretanje slične sjajne vizije Beograda kao grada koji upravo nad svojoj industrijskom prošlošću ima ogroman potencijal građenja inovativne budućnosti.
Autorke: Sandra Nešić i Đurđa Đukić
