Vinstonu Čerčilu se pripisuje rečenica da se ne sme dopustiti da propadne dobra kriza, a u proteklom periodu nama je svima postalo jasno zbog čega je upravo kriza okidač za inovacije. Svi su relativno brzo organizovali zaposlene za efikasan rad od kuće, aktivno se reagovalo na promene ponašanja korisnikâ, koji su se okrenuli onlajn kanalima komunikacije i korišćenja usluga, reprogramirani su organizacioni resursi za proizvodnju proizvoda za kojima je vladala najveća potražnja – odjednom je gotovo sve moglo da se ubrza, bude dostupno i da se obavlja na daljinu bez ikakvih problema.
Međutim, ništa od toga nije došlo planski, ili ako i jeste bilo planirano, o tome se razmišljalo kao o promenama za koje će tek doći vreme. Isto tako, ni inovacija u doba krize se nije dešavala kroz uobičajen proces, poštujući ustaljene procedure, vođena od strane menadžmenta kompanije i lidera koji su zaduženi za inovacije. Ona se dešavala svuda gde je problem uočen, gde je rešenje isprva bilo nepoznato, gde je postojala potreba da se proizvod oblikuje u čestoj i direktnoj komunikaciji sa korisnicima. Kompanije su se, iz izrazite potrebe za preživljavanjem i opstankom na tržištu, ponašale istinski agilno, jer drugih opcija nije ni bilo.
Agilan način rada suštinski i donosi inovativni pristup poslovanju, jer „zahteva” određene uslove, koji su ispunjeni u situaciji u kojoj se nalazimo danas, ali i u onoj koja nas tek čeka, a obe karakteriše neizvesnost. Tržišno okruženje je nestabilno i promenljivo, a zahtevi korisnika i njihovi prioriteti se često menjaju, pa je zato važno uključiti ih u proces oblikovanja proizvoda, uz brzo integrisanje povratne informacije koju od njih dobijamo. Upravo iz tog razloga je inovacija usmerena na rešavanje kompleksnih problema, gde su rešenja nepoznata, a samim tim i obim rada kojim se do njih dolazi. Bitno je da vreme od kreativne ideje do proizvoda ili usluge na tržištu bude kratko, timovi treba da budu međusobno funkcionalni, a njihov rad kolaborativan, sproveden kroz iterativne cikluse kreiranja vrednosti, gde je pravljenje greške sastavni deo učenja.
Ipak, inovaciona agilnost koju smo stekli tokom ove krize je i krhka, jer nas izlaskom iz nje napušta onaj osećaj hitnosti, na kome se zasnivala. Dok analiziramo šta je kriza promenila, koja je bolna organizaciona mesta otkrila ili koje su eventualne prednosti koje je donela kada je u pitanju brzina reagovanja, svesni smo da se ne vraćamo u normalnost koju smo imali i da nam preti opasnost organizacione inertnosti i vraćanja u model rada i razmišljanja koji više nemaju budućnost.
Lično, novu normalnost ne vidim samo kao svet u kome su se neka ponašanja i potrebe korisnika trajno promenili, u kom ćemo manje poslovno putovati, a više vremena provoditi u virtuelnom svetu. Po mom mišljenju, nova normalnost pripada „crnim labudovima” – privrednim, političkim, ekološkim, društvenim i, svakako, poslovnim. Na koji način onda i vi možete da doprinesete stvaranju agilnijih poslovnih sistema koji će iznedriti inovaciju potrebnu za preživljavanje i opstanak na tržištu?
1. Otkrijte šta je agilnost za vašu kompaniju i na koji način ona funkcioniše
Agilnost sigurno nije vid organizacione anarhije, niti je samo svedena na brže obavljanje istog posla. Šta jeste? Da li je to veća transparentnost načina rada, odgovornost timova za sprovođenje projekata od početka do kraja, liderstvo koje usmerava zaposlene i stvara uslove za njihovo delovanje, veća prilagodljivost promenljivom okruženju? Sigurni smo da je u pitanju sve navedeno. Važno je odupreti se porivu da primer dobre agilne prakse druge kompanije preselite u svoju. Naprotiv, agilnim putem treba da dizajnirate svoj agilni sistem. Na kraju dana, sistem je taj koji uvek ima veći uticaj na dugoročne performanse od pojedinca koji sâm deluje u okviru sistema.
2. Izgradite inovacioni ekosistem
Inovacija zahteva disciplinovano upravljanje. Efektivnost i efikasnost, koje su potrebne kako bi se došlo do inovacije, postižemo samo uz jasnija određenja toga šta nam je važno kad je budućnost u pitanju, formulisanje inovacione strategije koja će to da podrži, uspostavljanje inovacione prakse, ali i upravljačke strukture koja nadgleda portfolio svih proizvoda i usluga na kojima radimo kako bismo došli tamo gde nas poslovna strategija vodi.
3. Uvek istražujte dok izvršavate zadatke
Ne sporimo važnost efikasnog poslovanja danas, ali smatramo da je još važnija efektivnost poslovanja u danu posle. Najuspešnije kompanije današnjice imaju jednu zajedničku karakteristiku, a to je da nastoje da balansiraju operativnost i efikasnost postojećeg poslovnog modela, dok neumorno tragaju za novim modelima koji obezbeđuju opstanak i rast.
4. Birajte način na koji igrate
U svojoj najnovijoj knjizi „The Infinite Game”, Sajmon Sinek kaže da u uslovima u kojima nam nije dozvoljeno da biramo igru niti njena pravila – jedina stvar koju možemo jeste da biramo način na koji je igramo. Da bismo se uključili u igru u kojoj treba što duže istrajati, bitno je da ne igramo na brzu pobedu. Cilj je da doprinesemo unapređenju sveta u kom poslujemo, vođeni vizijom, svrhom i stalnim preispitivanjem svog postojanja dok koračamo ka budućnosti, koja još uvek ne postoji, ali čija slika nam svakim danom postaje sve jasnija.
Kompanije koje uspeju da stvore agilan sistem rada imaće veću stopu uspešnih inovacija i dobre izglede da traju i opstanu duže kako bi postigle viziju kojoj teže, a to je i najvažnije kada je poslovni uspeh u pitanju.
Izvor: BIZLife magazin
