Najveće svetske kompanije, koje danas vrede stotine milijardi dolara, počele su u nekoj garaži uz pomoć jedne super ideje. Tada nepoznati preduzetnici Džef Bezos, Mark Zakerberg i Ilon Mask imali su mnogo sreće da u pravom momentu budu na pravom mestu.
Tako, u najkraćem, glasi legenda o legendama Silicijumske doline i nekim od najbogatijih ljudi na svetu koja, naravno, nije tačna.
Tačno je, doduše, da su u pravom trenutku, odnosno u ranim fazama internet buma, ponudili svetu tehnološka rešenja zahvaljujući kojima su postali IT giganti.
Međutim, da bi došli do današnje tačke, moralo je da se dogodi mnogo toga. Inovacije koje su ponudili nisu samo “dobra ideja”, već je iza toga ceo jedan sistem stvaranja i primene inovacije koji se danas izučava na vodećim svetskim univerzitetima. Kako on izgleda, za “Blic” je ispričala Sandra Nešić, Head of Innovation Consultancy u ICT HUB-u i jedna od predavača na ICT Hub Akademiji za upravljanje inovacijama.
Šta je zapravo inovacija?
Početak inovacije jeste ideja, međutim suština inovacije je u primeni te ideje, objašnjava naša sagovornica.
– Kako bismo možda i najjednostavnije objasnili šta je inovacija možemo da napravimo poređenja između toga šta su mašta, kreativnost, inovacija i preduzetništvo. Mašta je vizija (osmišljavanje) stvari koje ne postoje. Primena imaginacije na rešavanje konkretnih izazova je kreativnost, dok je inovacija primena kreativnosti kako bi se stvorila jedinstvena rešenja. S druge strane, preduzetništvote jedinstvene ideje pretvara u rešenja (proizvode/usluge) koji dalje inspirišu imaginaciju drugih ljudi – objašnjava Nešić.
Ono što su uradili svi navedeni IT milijarderi je da su kombinovali kreativne nove ideje sa održivim poslovnim modelima, i time uspešno inovirali. Uspešan poslovni model je, objašnjava Nešić, “zasnovan na proizvodu koji zadovoljava realne potrebe korisnika, koji je napravljen i dostavljen korisnicima na način koji je višestruko ponovljiv i na različitim tržištima i to na profitabilan način”.
– Ključno je da korisnicima rešite realnu potrebu ili problem, proizvodom koji su spremni da plate i koji vole, ali na način koji kompaniji omogućava rast i poslovanje koje je održivo iz svih aspekata. Uzmimo na primer Uber. Uber je u doba ekonomske krize kroz inovaciju poslovnog modela uveo više prednosti – da korisnici jeftinije reše pitanje prevoza po gradu od tačke A do tačke B, a vozačima doneo mogućnost da voze svoja vozila. Sve ovo je izveo na način koji omogućava održivost rasta i razvoja poslovanja – objašnjava ona.
Od startapa smo, dodaje, odavno naučili da ideja ne predstavlja mnogo ukoliko ne posedujete dobar tim ljudi koji će vredno raditi na realizaciji te ideje i razvoju poslovanja kompanije.
– Ideja ima mnogo, a danas kada su informacije lako dostupne svima i jako jeftine, sve je svima dostupno. Prednost uspeha neke ideje seli upravo u dvorište onih koji su brzi, spremni da rizikuju, uče na greškama i najvažnije znaju na koji način da potvrde da tržište ima problem koji žele da reše i ispitaju kakvo rešenje je najpodesnije – a onda i brzo naprave proizvod koji će ljudi da vole – dodaje Nešić.
Koliko je teško probiti se kroz “šumu dobrih ideja” svedoči i činjenica da svega 4 od 100 investicija u startape budu ogromni uspesi koji donesu prinos investitorima.
Kako izgleda put do inovacije?
Iza svake uspešne inovacije stoji određena metodologija koja može da se nauči i primeni. Ukratko, ovo je uputstvo:
- potrebno je da postoji jasna slika koje su oblasti u kojima želimo da inoviramo
- alocirati neophodne resurse – ljudske, novčane i druge
- “kladiti” se na više opcija koje smatramo važnim
- upravljati portfoliom inovativnih projekata na pravi način
- formirati i osnažiti timove koji rade na inovacijama
- dati legitimitet timovima da “guraju” promene
- dati podsticaje inovatorima unutar organizacije
- dozvoliti greške kao neophodan element sistema inoviranja
- osmisliti jasan proces inoviranja koji se lako pomera do korisnika i u kome se lako odustaje od ideja
Ko podržava inovacije, a ko ih najviše podriva?
U svakoj organizaciiji, postoje ljudi koji guraju napred inovativne procese, ali i oni koji im se protive i pokušavaju što je moguće više da ih uspore. Jedan od razloga zbog kojih je inače teško inovirati u većim kompanijama je činjenica da postoji dominantan poslovni model i način na koji stvari funkcionišu, a sve dok je poslovanje profitabilno, niko ne voli velike promene. Neke kompanije je, međutim, takav način razmišljanja bukvalno doveo do bankrota, iako su imale priliku da zarade ogroman novac i budu prve koje će izbaciti inovativni proizvod na tržište.
– Kodak je prvi na svetu, još pre nekoliko decenija, imao rešenje digitalne kamere, ali je ubio inovativnost svojih zaposlenih, jer nije uvideo potencijal tehnologije – i suviše je dobro poslovao i nije uvideo nikakve pretnje iz okruženja. Sada ih nema nigde. Kompanije nisu programirane za velike rizike, a svaka inovacija je put popločan rizicima, koje je potrebno umanjivati na kvalitetan način. To je jako teško, jer to znači pratiti puls tržišta i osluškivati korisnike na sasvim drugačiji način u odnosu na način koji praktikuju kompanije. Za kompanije je stari dobri način inoviranje “lakši” – na osnovu istorijskih podataka i pogleda u budućnost osmisliti rešenje, napraviti proizvod i uraditi dobar marketing i nadati se da je baš to što je kupcima potrebno – kaže Nešić.
Među onima koji “vuku” inovativne procese do uspeha potrebno je razlikovati inovatore i preuzdetnike. Preduzetnici su ti koji obezbeđuju da se stvari dešavaju. Oni su ti koji grade velike biznis poput Amazona, Epla i Tesle. Zato je važno da unutar organizacija negovati preduzetnike koji imaju fokus, disciplinu, fleksibilnost i upornost da ideja ugleda svetlost dana i postane uspešna inovacija.
– Oni idu protiv vetrenjača da je stvari uvek potrebno raditi na stari oprobani način i koje često ne volimo jer uvek pokušavaju nešto drugačije, ali koje slavimo i na koje se ugledamo kada dožive uspeh. Biti preduzetnik nije posao – to je poziv – dodaje naša sagovornica.
Šta je “lean” metodologija?
“Lean” metodologija i način razmišljanja je potekao iz startap ekosistema, međutim, sada se veoma često spominje kada su u pitanju inovacije u svim oblastima i na svim nivoima organizacije. U najkraćem, to znači raditi prave stvari u pravo vreme i izbacivati “malu” verziju proizvoda, pa ga razvijati u odnosu na reakcije korisnika. Do nedavno su firme izbacivale proizvode nakon što u njih ulože godine istraživanja i veliki novac, da bi se tek onda suočile sa reakcijom krajnjih korisnika. Startap razmišljanje je uvelo sistem – neumorno testirati na svakom koraku i ne ulagati sve dok proizvod ne pokaže da li će biti uspešan.
– Tojota je zapravo kompanija iz koje potiču principi lean-a. Minimizacija zaliha na stanju, defekata kod proizvoda, održavanja bliskih veza sa kupcima za koje pravimo automobile… su principi koji su se potom preselili u svet razvoja softvera. Problem prakse lean-a kod postojećih kompanija ili čak i startapa koji žele što pre da izbace proizvod na tržište je izostavljanje ove prakse ranijih iteracija i komunikacije sa korisnicima, a koji nam jedino mogu potvrditi da smo na pravom putu i da u pravo vreme pravimo pravu stvar za korisnike. Uzmimo za primer kompaniju Dropbox, koja nije napravila proizvod za koji je pretpostavljala da je potreban korisnicima, već je prvo ideju svetu predstavila kroz video eksplejner, pa na osnovu reakcija i komentara oblikovala proizvod i njegove karakteristike i danas je jako uspešna – objašnjava programska direktorka ICT Hub, organizacije koja je i članica Inicijative digitalna Srbija.
Nekadašnji startapi – Amazon, Fejsbuk, Gugl, Tesla i drugi, sada su mega-korporacije i pitanje je da li su sa veličinom postali i tromi i da li će i njih za 10 godina da pregazi neki novi startap, koji će kasnije vredeti milijarde?
– Jedan od svakako najboljih primera očuvanja lean startap načina razmišljanja je prisutan u Amazonu, Eplu i Guglu. Ove najinovativnije kompanije su prosto eksperti u pronalaženju novih poslovnih modela dok njihov glavni biznis posluje neometano. Iz najprofitabilnijih i nama najpoznatijih servisa generišu dovoljno profita koji ulažu u stalnu evoluciju poslovanja, u nastojanjima da ostanu ispred konkurencije, dok svojim korisnicima uvek obezbeđuju vrhunsko korisnisniko iskustvo. Ovo je postalo sastavni deo DNK ovih kompanija, a to je itekako nešto što se uči i zahteva disciplinovan pristup inoviranju. Oni koji ovo nisu uspeli da razviju, nažalost nisu na tržištu ili će jako uskoro postati irelevantni – dodaje ona.
Akademija za upravljanje inovacijama se organizuje po drugi put, nakon što je kroz prvi ciklus prošlo 40 polaznika iz 23 kompanije koje su inovacije prepoznale kao način rada i postizanja uspeha u budućnosti. Ukoliko i vi želite da naučite kako se inovira na pravi način, prijave za program Akademije za upravljanje inovacijama. Više informacija na linku.
Autorka: Jelena Tušup
Intervju je u celosti preuzet sa sajta blic.rs
