Venture kapitalisti (VC) obično su optimisti po prirodi. Veruju u preduzetnike, veruju da postoje rešenja koja menjaju svet i žele da - u šansama gde 10% portfolio kompanija uspeva - ostvare određen uspeh.
U proteklih dvanaest godina, koje bismo mogli nazvati zlatnim dobom VC industrije, taj optimizam bio je opravdan, međutim 2022. donela je sa sobom mnoge izazove koji su uzdrmali i najupornije entuzijaste.
Masovno otpuštanje velikih VC fondova koji su stvorili “inflaciju valuacija” i stvaranje hyper-rundi u kombinaciji sa makroekonomskim podrhtavanjima i geopolitičkim poremećajima doveli su do toga da je VC mašina krenula naglo da usporava.
Šta to znači za startape?
Imperativ svakog uspešnog osnivača startapa je razumevanje ekonomije kao i ponašanja VC fondova. Od toga zavisi kako će se pre svega klijenti startapa ponašati, ali i kada je dobro vreme za prikupljanje kapitala neophodnog za brzo skaliranje i “osvajanje ledenog brega”.
U našem regionu, ne bavimo se dovoljno analizom ponašanja fondova niti analizom njihove perspektive jer ih i nema puno, ali to nas ne sprečava da učimo od drugih.
Jednom godišnje u Parizu se okupljaju menadžeri VC i PE (Private equity) fondova, investitori i sve druge organizacije koje sarađuju sa fondovima u pozadini. Povod je godišnji Venture Capital forum koji organizuje Invest Europe, prestižna evropska organizacija fond menadžera.
Iskoristio sam priliku da iz prve ruke saznam kakvo je trenutno raspoloženje u VC industriji na osnovu prezentovanih rezultata i trendova koji su uočeni u protekloj godini.
Za početak, dobra vest.
Trend iz protekle decenije kada je VC industrija pobeđivala druge kategorije kapitala u generisanju profita, nastavio se i u periodu od oktobra 2021. do oktobra 2022. godine Prema podacima objavljenim od strane Evropskog investicionog fonda (EIF) mnogi fondovi prijavili su rast od između 81% do 351% u vrednosti portfolija (IRR – Internal rate of return).
Investitori koji su dali novac u fond, žele da vide da upravo IRR raste iz godine u godinu (sa svakom njihovom novom uplatom kapitala). Najbolji pokazatelj uspeha je upravo realizacija tog IRR, odnosno prodaja portfolio kompanije i ostvarenje profita, što je krajnji cilj svakog fonda.
Rezultati koje je EIF naveo su svakako vredni pohvala, no u razgovorima sa svojim kolegama fond menadžerima okupljenim na forumu u Parizu primetio sam da provejava određena sumnja da će se ovaj rast održati i u narednom periodu. Posebno kada se pogleda negativni sentiment tržišta i exit opcije koje fondovima trenutno stoje na raspolaganju.
Exit je exitovao – veliki cilj fonda postaje nedostižan
Na konferenciji je, dakle, od starta vladao optimistični pesimizam. Od informacije da je 5.334 startapa zvanično podiglo runde finansiranja u celoj Evropi i da je uloženo 20 odsto više kapitala u navedene startape, brzo smo došli do toga da su svi govornici zabrinuti na koji način će taj uloženi kapital da ostvari potreban profit za investitore.
Zabrinutost je opravdana. Kapital mora da se kreće. Dinamika kapitala, ne samo količina, je nešto što je važno za kapitalizam. Ukoliko uspori, stvaraju se krize. Tome doprinose koliko psihologija/ponašanje samih investitora, toliko i realni podaci sa tržišta.
Gde sada usporava kapital?
Prema analizama iznetim na samoj konferenciji od strane Evropskog investicionog fonda i kompanije Bryan, Garnier & Co prvo dramatično usporavanje viđeno je upravo na berzi. Broj inicijalnih javnih ponda je dramatično pao – sa 142 IPO u 2021. godini na svega 29 IPO-a u 2022. godini.
Prema rečima rukovodećeg partnera Bryan, Garnier & Co Greg Revenue, ova, avenija je za sada zatvorena za mnoge evropske fondove. Berza u krizi, kada se referentne kamatne stope povećavaju i kapital isisava iz opticaja jednostavno nije spremna da primi nove članove niti da plasira nov kapital – jer ga nema na raspolaganju.
IPO je ultimativni cilj svakog fonda jer proizvodi najveće povrate uloženog novca i veoma je likvidna stvar.
Jasno je da je ovo nesvakidašnja pojava, ali fondovi žele da vide upravo ovakve primere u svojim portfolijima. Međutim, ovo će biti još ekstremniji uspeh u narednih par godina, dok se ne stabilizuje globalna ekonomija i berza sa njom.
U razgovorima sa ostalim fond menadžerima uočio sam i da postoji rezervisanost u pogledu rukovođenja njihovim portfolio kompanijama i ostvarivanju ciljanog trostrukog povrata uloženog novca svojim investitorima. Većina njih trenutno se nalazi ili u aktivnom fundraising-u za novi fond ili u aktivnom traženju opcija za prodaju udela u svojim portfolio kompanijama. Sužavanje exit opcija utiče i na jedne i na druge.
Alternative IPO nalaze se u prodaji startapa velikim korporacijama ili u sekundarnim transakcijama gde veći fondovi kupuju od fondova udele u startapima po određenoj ceni. Obe opcije su nepovoljnije od IPO – pre svega jer se baziraju više na brojkama nego na psihologiji mase (aka berzi).
Korporacija će žustro pregovarati i gledati na rezultate kompanija pre nego bilo šta drugo. Drugi fondovi takođe žele da zarade i žustro će pregovarati jer su u prednosti kao kupci u doba krize, u poređenju sa fondovima koji prodaju udele kako bi se približili ciljanom trostrukom povratu od uloženog novca u doba krize.
Usled svega ovoga, kako su preneli iz Bryan, Garnier & Co Greg Revenue, valuacije su takođe pretrpele veliki pad – od čak 70%.
To znači da će većina fondova ili otpisati veći deo svog profita ili u nekim slučajevima biti u gubitku i poziciji gde neće ostvariti ciljane rezultate.
Takođe, u obzir treba uzeti i podatak da je vrednost exita pala za 90% – što znači da većina fondova koja je investirala u prethodnih nekoliko godina beleži veliki pad i da se nalazi u problemu jer neće postići planirane rezultate. Razlog celog ovog problema nalazi se upravo u zatvaranju exit avenija koje smo ranije spomenuli.
Izlazak na berzu, odnosno inicijalna javna ponuda (IPO) akcija na berzi, je u narednih par godina skoro pa u potpunosti otpisana kao opcija za exit u kratkom roku i tako će biti sve dok se berze ne oporave blizu nivoa na kome su bile u januaru 2022.
Sada su sve oči uprte u dve (sekundarne) exit opcije – akvizicije od strane korporacija ili veće fondove koji su spremni da otkupe dobre kompanije. Ovo znači da će VC fondovi ostvariti najverovatnije lošije rezultate u odnosu na one koje su planirali na berzi.
Ono što su mnogi analitičari Invest Europe-a predvideli je to da je ova kriza kapitala produžila takozvani holding period (vremenski period u kom je jedan startap u portfoliju VC fonda) za dodatnih pet godina. Ovo praktično znači da su fondovi koji su sada pri kraju svog životnog veka najveći gubitnici ove krize jer neće ostvariti nikakav profit, dok ostali imaju šansu da minimalizuju gubitke…osim ukoliko se ne dese neke nove pozitivne stvari koje će ubrzati povratak u normalu.
Kao optimista, verujem da će menadžeri fondova maksimalno iskoristiti mogućnost produženja životnog veka fonda od dve godine kako bi pokušali da sačekaju da ova magla prođe i ostvarili neki zadovoljavajući rezultat.
Kako startapi da se snađu u magli?
Jedan od zaključaka konferencije u Parizu je da će se usled ograničenih exit opcija fondovi rezervisanije ponašati.
Prikupljanje kapitala će biti teže za startape u velikoj meri, a najveći uticaj će osetiti startapi u najranijoj fazi. Startapi koji nemaju nikakav prihod (osim ukoliko nisu deeptech) uopšte se neće uzimati u obzir za investiciju. Pre-revenue faza će verovatno biti subvencionisana od strane država kroz grant šeme – poput onih koje imamo mi u Srbiji kroz Inovacioni fond.
Ovo će donekle napraviti prostora za rastuću populaciju poslovnih anđela.
Poslovni anđeli su iskusni preduzetnici po definiciji i mogu da pomognu startapu u velikoj meri. Najpre da ostvare prve prihode i postanu interesantni VC fondovima.
Oni su predviđeni kao adut koji će pokriti tu najraniju fazu pored grant opcija koje će postati sada popularnije nego ikad.
Donekle smatram da je dobra stvar za sve da se stvari ovako poslože jer tako se pravi prirodan sled u investicionom lancu.
Startapi koji dođu do VC fonda osetiće prethodno pomenuti pad valuacija od 70% na svojoj koži. Stoga savetujem osnivačima da dobro mapiraju svoje budžete i da gledaju da investiciona runda na kojoj trenutno rade ili planiraju da rade, pokrije minimum dvanaest, a optimalno osamnaest meseci rada. Za očekivati je da će VC fondovi sada insistirati na prodaji više nego ikad. Prihodi su sada glavna stvar za svaki startap i svaki VC. Prihodi znače rast i stabilnost samog startapa. Sva energija treba da bude usmerena upravo na to.
Stoga investitor, očekuje da startapi dođu sa jako dobro promišljenim go-to-market strategijama, donekle razrađenim prodajnim i marketing kanalima, jako dobro isplaniranim budžetima (sa uračunatom inflacijom) i da dobro razmisle o exit opcijama. Sve u svemu, osnivači će morati jako dobro da se pripreme za prikupljanje kapitala.
Magla se rasčisti kada se najmanje nadaš
Na kraju, Invest Europe govornici nisu mogli da ne uzmu u obzir neke nepredviđene okolnosti poput velikog talasa otpuštanja koji je trenutno na vrhuncu u tech industriji, širom sveta (što će verovatno uskoro postati trend i u našem regionu).
Sam trend otpuštanja uticaće na to da će iskusni tech talenat ili da pojača postojeće startape (portfolio kompanije iz ugla fonda) ili će prouzrokovati nastanak novih izazivača statusa quo, što su obično startapi uvek bili. To daje šansu da VC fondovi koji su usporili ponovo ubrzaju i verovatno pobede u trci – još jednom dokazavši da su najbolja klasa kapitala, kako u pogledu profita tako i u pogledu pokretača ekonomije.
Talenat koji će se naći bez posla ima iskustva, znanja i situaciju da krene da gradi svoje kompanije ili da se priključi postojećim startapima. Motivacija tog talenta da krene u izgradnju svojih kompanija mora da bude jaka ako VC misli da održi tempo. Prvi signali se vide na tržištu gde zaposleni svoje otpremnine koriste kao početni kapital u pokretanju svog startapa dok VC fondovi pripremaju “pakete akcija” upravo za te nove startape.
Stoga preduzetnički kapital (VC) mora da prepozna ovu priliku na pravi način i da reaguje brzo kao što su neki američki fondovi već reagovali. Uzevši u obzir da je kompanijama potrebno oko sedam godina da dođu do exit pozicije – akcije koje se danas naprave pod ovim uslovima rezultiraće uspesima u narednoj deceniji!
Što se evropskih eksperata tiče, dakle – važno je otvoriti “četvore oči”. Predstojeća klizava investiciona “zima” obećava i padove i ustajanja, neko će je preći sitnim koracima, neko projuriti na klizaljkama, ali oni koji najbolje budu tumačili vremensku prognozu će svakako ostati na nogama. Dašak optimizma na tom putu može biti pravi vetar u leđa.
Izvor: Netokracija
