Dajemo vam mali uvod u Design Thinking metodologiju, zašto je to jedna od najčešćih buzz words u današnjem biznis svetu i na koji način vam može pomoći.
Brze i stalne promene pritiskaju organizacije da se kontinuirano prilagođavaju novonastalim zahtevima u poslovnom i društvenom okruženju. Samo one koje su sposobne da na inovativan način odgovore su i one koje će opstati na tržištu. Trka za održivim rastom se ogleda u pronalaženju načina i postupaka za dizajniranje inovativnih proizvoda i usluga. Gotovog recepta nema, ali je sigurno da primena određenih metodologija i alata može pomoći u inoviranju.
Jedna od metodologija koju danas sve veći broj kompanija koristi u tom procesu jeste Design Thinking metodologija. Ova metodologija primenu nalazi u različitim industrijama bez obzira na veličinu kompanije. Usmerena pre svega na ljudske potrebe, a sa ciljem rešavanja problema, Design Thinking metodologija se još vezuje i za termine human-centered ili problem solving. To je proces koji počinje sa ljudima za koje se kreira neki proizvod i/ili usluga i završava se novim rešenjima koja su prilagođena zadovoljavanju njihovih potreba.
Procesno gledano, među autorima postoje neslaganja oko broja faza koje sačinjavaju metodologiju, ali je najšire prihvaćeno mišljenje da Design Thinking podrazumeva sledećih pet:
Faza empatije
Prva faza u Design Thinking procesu ima za cilj dubinsku analizu potreba, želja, mišljenja i težnji kranjeg korisnika. Otkrivanje toga zašto, kada i na koji način je nešto potrebno korisniku, ključno je za razumevanje i tačno definisanje problema. Ako na pravi način razumemo potrebe korisnika, u startu smo mnogo bliži kreiranju uspešnog rešenja.
Faza definisanja problema
Velika količina podataka koji su u prethodnoj fazi prikupljeni, analiziraju se kako bi se postojeći problem adekvatno definisao. U ovom postupku vrlo je važno diferencirati postojeće činjenice o izazovu od podataka prikupljenijh tokom intervjuisanja i posmatranja kako bi se potpuno objektivno sagledale informacije. To nam omogućava jasnu definiciju koji problem se za koga rešava i kako izgleda krajnji korisnik, odnosno – persona.
Faza ideacije
Faza ideacije ima za cilj istraživanje i pronalaženje ideja za rešenje problema, u skladu sa svim definisanim potrebama persone. Da bi rezultat ove faze zaista bio uspešan, a imajući u vidu da inovacija nastaje kada se istupi iz zone komfora, nephodno je da se članovi tima u ovoj fazi vrate u stanje “tabula rasa” bez predefinisanih rešenja, kako bi tek onda mogli da primene neku od brojnih brainstorming tehnika. Nakon toga, bira se ideja koja postaje osnov za dalje procese razvoja rešenja.
Faza izrade prototipa
U ovoj fazi se kreira prototip koji zapravo predstavlja jeftiniju i jednostavniju verziju prozvoda koja oslikava sve ključne karakteristike finalnog proizvoda, a sa ciljem otkrivanja eventualnih problema u vezi sa predloženim rešenjem. Prototip daje mogućnost da se ideja oživi, oproba, da se proveri praktičnost trenutnog modela i potencijalno istraži na malom uzorku korisnika kako oni razmišljaju i kako koriste proizvod ili uslugu. Važno je napomenuti da se iz faze izrade prototipa može vratiti u fazu ideacije ukoliko se otkrije neprimenjivost pojedinih aspekata proizvoda ili usluge.
Faza testiranja
U završnoj fazi se testira proizvod koji je identifikovan kao najbolje rešenje tokom prethodnih faza. Međutim, u iterativnom procesu kakav je Design Thinking, rezultati koji se generišu u fazi testiranja često se koriste za redefinisanje problema, ideje ili kao okidač za ponovno vraćanje u fazu empatije.
Iako je Design Thinking prepoznat kao “tajno oružje za inovaciju”, važno je napomenuti da se navedene faze ne mogu uzimati zdravo za gotovo. Slepo praćenje ovih pet koraka neće garantovati krajnji uspeh procesa, ništa više nego što bi nabavka zubarske stolice nekog učinila zubarom. Neophodna je primena znanja kako se pojedini alati koriste, kada se koriste, zašto se koriste i šta je kranji cilj upotrebe svakog od njih. Uspešno primenjivati Design Thinking metodologiju znači razvijati specifičan način razmišljanja i kreirati atmosferu u kojoj će cilj primene ovog procesa moći da dođe do izražaja.
Autorke: Đurđa Đukić i Ana Jeličić
