Svi oni koji prepoznaju značaj inovacija, znaju da nikada kompanije nisu te koje inoviraju, već ljudi unutar njih. Međutim, isto tako smo svesni da to nije posao pojedinca, već zahteva posvećenost cele organizacije, a ključna stvar je upravljati tim procesom na pravi način. Otkrivamo zašto je važna uloga menadžera za inovacije, kao i koje ključne veštine mora da poseduje da bi na najbolji mogući način usmeravao inovacione napore kompanije.
Inovaciju, kao i strategiju, svako posmatra iz svoje perspektive, ali smo svi svesni da u promenljivom poslovnom okruženju, upravo te dve stvari vrlo jasno diferenciraju one koji opstaju u tržišnoj igri, od onih koji nestaju iz nje. Kako je inovacija poslednjih decenija dobijala na važnosti i značaju, kompanije su shvatile da njeno težište nije isključivo vezano za odeljenje koje se bavi istraživanjem i razvojem. To je dovelo do otvaranja inovacionih procesa tako da se omogući uticaj eksternih faktora i krenulo se u razvoj mehanizama koji su u stanju da ideje i dobra rešenja prikupe i pretvore u vrednost za korisnike i kompaniju (hakatoni, takmičenja kojima se dolazi do ideja i rešenja, platforme za otvoreno inoviranje itd.).
Karika koja nedostaje
Što je potreba za inoviranjem više uzimala maha, to su bila brojnija i istraživanja i prakse koje su se trudile da ukažu na to da se učenjem može doći do većeg stepena kreativnosti, preduzetnosti i inovativnosti, što je kompanijama bio signal da se snažnije okrenu svom najvažnijem resursu – zaposlenima. Međutim, edukacije o inovacionim metodologijama, uspostavljanje procesa za prikupljanje ideja zaposlenih, programi i inkubatori za korporativne preduzetnike u okviru kojih rade na razvoju svojih ideja, određen procenat radnog vremena posvećen rešavanju problema i inoviranju – sve to i dalje ne garantuje uspešnost inovacionih napora, niti dovodi do očekivanih rezultata.
Razlozi za ovako nešto su brojni i uglavnom se svode na sledeće:
- Nije usvojeno strateško usmerenje kada su inovacije u pitanju, jer nije definisano šta je kompaniji na tom polju bitno i zašto.
- Izostaje podrška liderstva kompanije, jer menadžment „na papiru“ podstiče inoviranje, ali u praksi često zastupa stare poslovne modele i načine razumevanja korisnika, birajući put manjeg rizika.
- Nije uspostavljena odgovarajuća praksa inoviranja, te samim tim nisu utvrđeni svi procesi, alati i metrike koji su zaista važni.
- Nema transformacije organizacione kulture ka onoj koja će vrednovati otvorenost, kolaborativnost, doslednost, ali i ambiciozne pokušaje koji ne moraju nužno rezultovati uspehom.
- Ne postoji organizaciona struktura i dizajn koji su neophodni za inovacije.
Mesto inovacije u kompaniji
Organizacioni dizajn, kada su inovacije u pitanju, treba da dâ odgovor na pitanje gde se inovacija nalazi u organizacionoj šemi i ko je za nju odgovoran, što je godinama unazad predmet debate između lidera kompanija, akademske javnosti i konsultanata koji se bave korporativnim inovacijama.
Pojedini zastupaju stanovište da je inovaciju nemoguće delegirati, te da ona nije u nečijem opisu posla, već predstavlja način razmišljanja i sastavni deo organizacione kulture i kao takva mora da uključi sve zaposlene. Pristalice ovog stanovišta zagovaraju da ukoliko neko ipak mora da bude zadužen za inovacije, to treba da bude osoba koja je na kraju dana odgovorna za uspeh ili neuspeh cele kompanije, kao što je izvršni ili generalni direktor, ne neko ko je na čelu samo jednog sektora ili odeljenja i samim tim zavisi od drugih u lancu donošenja odluka.
Na drugoj strani diskusije su oni koji smatraju da bi najveći stepen slobode, ali i odgovornosti, trebalo da leži u rukama posebnog odeljanja za inovacije, kome se tako omogućava da istražuje kako poznate, tako i još uvek neistražene horizonte poslovanja. Način na koji je odeljenje za inovacije sastavljeno i kako funkcioniše i komunicira sa ostatkom organizacije, služi kao izvor neophodnih usmerenja, definisanja mehanizama i primera dobre prakse inoviranja za sve zaposlene i tako se vešto izbegava klopka koja od onog „svi su odgovorni“, najčešće dovodi do toga da niko na kraju nije odgovoran za poslovne rezultate.
Konačno, radi se o dodeljivanju vlasništva nad procesom inoviranja i uspostavljanju jasnih očekivanja kada je inovacija u pitanju, što za posledicu može da ima ogromne finansijske uštede, jer se na ovaj način umanjuju rizici plasiranja proizvoda koji možda neće momentalno ispuniti finansijska očekivanja, ali će dovesti do kreiranja novih motora rasta za kompaniju.
Koje su odlike menadžera za inovacije?
Sa ulaskom u 21. vek, polako se profilisala i pozicija menadžera za inovacije, iako i dalje nema standardne definicije, pošto ona u mnogome zavisi od poslovnih izazova neke kompanije, ali i radne istorije i iskustva ljudi koji dolaze na ove pozicije, jer to mogu da budu iskusni direktori, akademski stručnjaci, bivši investicioni bankari, direktori kreativnih odeljenja kompanija, a sve više i osnivači startapa. Kako iza velike kompanije stoji ogroman broj procesa i konfliktnih inicijativa koje često onemogućavaju inovaciji da se desi, upravljanje ovim izazovima i njihovo prevazilaženje je jedna od najvažnijih veština koju menadžer za inovacije treba da ispoljava. Odličan menadžer za inovacije vodi proces implementacije novih ideja koje transformišu način na koji kompanija posluje i sâm kritički postavlja i upravlja svim procesima – od prikupljanja mnoštva ideja (zaposlenih ili onih koje su došle iz eksternih izvora) do kreiranja i razvoja novog proizvoda ili usluga koji se plasiraju korisnicima.
Idealni kandidat za ovu poziciju mora u sebi da spoji sledeće veštine:
- Umeće rada sa ljudima i liderstva – mora umeti da izvuče najbolje iz ljudi sa kojima radi, ali im i biti primer, uzor i podrška.
- Odlične veštine komunikacije i konceptualizacije – mora razumeti na koji način funkcioniše organizacija kao celina, ali i kao skup međusobno povezanih delova i koja je njena pozicija u poslovnom okruženju, odnosno koji spoljni faktori utiču na poslovanje;
- Sposobnost upravljanja promenama i projektima – stalna promena je jedini put ka postizanju izvrsnosti, a veštine planiranja, organizovanja i kontrole pomažu pri njenom navigiranju;
- Mogućnost stvaranja snažne vizije i strategije za inovacije – one pomažu u uspešnom vođenju ostalih u zadatom pravcu i pružaju im priliku da kanališu svoje napore i energiju koju ulažu u inovativno delovanje;
- Mentalna otpornost i izražena empatija – mentalna otpornost pomaže da se prevaziđu kritike i neuspesi koji su sastavni deo procesa inoviranja, a empatija da se razumeju razlozi koji iza njih stoje;
- Radoznalost, kreativnost i preduzetnički duh – odlike pojedinca koje pokreću na dalje usvajanje svih gore navedenih veština i omogućavaju rešavanje problema posmatrajući ih kroz prizmu sinergije.
Ukoliko mislite da posedujete navedene veštine, ali da vam nedostaju specifična znanja za upravljanje inovacijama, možete da nas kontaktirate u vezi sa programima koje organizujemo na ovu temu i tako se priključite desetinama naših polaznika koji su osnažili da preuzmu ovu važnu ulogu u svojim kompanijama.
